Piše: Tomislav Marković
Kampanja protiv Crne Gore koja je u srpskim medijima vođena mesecima naglo je prekinuta. Nakon nekoliko desetina hiljada objavljenih tekstova u propagandnoj akciji neverovatnih razmera kakvu nismo videli još od „događanja naroda“, sve je odjednom utihnulo.
Sa tabloidnih naslovnica više ne vrište naslovi o otimanju svetinja, Milu ustaši, nepravdi prema srpskom narodu i hrabrim braniteljima crkvene imovine. Paljba je obustavljena, tek tu i tamo nađe se pokoji tekst ispaljen u pravcu „srpske Sparte“ koji deluje kao zalutali metak.
Nije samo Crnogorcima određena pošteda u srpskim medijima, već su i svi ostali dežurni neprijatelji Srbije na dopustu. Nema više onih zastrašujućih naslova tipa „Šiptari spremaju rat“, ,,Rusi upozoravaju: Tači i NATO spremaju napad na sever Kosova”, ,,Ako muslimani hoće rat, dobiće ga!”, ,,Ustaše besomučno po Vučiću”, ,,Hrvatska hoće rat” ili ,Teroristi opet žedni srpske krvi”.
Već danima niko čak ne negira genocid u Srebrenici i ostale ratne zločine srpskih snaga. Nema više pošten patriota šta da pročita u beogradskoj štampi.
IMAGINARNI I NEVIDLJIVI NEPRIJATELJ
Pogon za proizvodnju imaginarnih neprijatelja našao se na prinudnom odmoru, jer je u toku borba protiv – kako se to sada popularno kaže – nevidljivog neprijatelja. Uprkos očekivanjima raznih kvazistručnjaka, korona virus je stigao u Srbiju. Suočeni sa realnom opasnošću, srpski vlastodršci i njihova kamarila nisu se snašli baš najbolje. Nije im ni zameriti – navikli su da se bore protiv izmišljenih neprijatelja, da vode bitke protiv sopstvenih fantazmagorija, a rešavanje stvarnih problema nisu praktikovali.
Naprednjačka vlast se do sada istakla u disciplinama kao što su: satanizacija opozicije, stigmatizacija manjina, crtanje meta na čelu kritički nastrojenih pojedinaca, širenje šovinističke mržnje prema susednim narodima, negiranje ratnih zločina, falsifikovanje istorije, zarobljavanje države i sveopšta korupcija. Režimski mediji sve vreme šire paniku i strah među građanima, nastojeći da stvore stanje ugroženosti srpskog naroda, nastavljajući propagandni posao svojih vrlih prethodnika iz devedesetih godina prošlog veka.
Nakon decenija širenja mita o ugroženosti, iznenadno pojavljivanje stvarne pretnje po zdravlje i život građana naše vlastodršce je zateklo nespremnim.
DOKTOR KOMEDIJANT
Zato je u početku terana sprdnja sa virusom, dominirali su nehaj i bagatelisanje opasnosti. I to u trenutku kad je epidemija već ozbiljno zahvatila Italiju i odnela silne ljudske živote.
Prva konferencija za štampu je postala već legendarna, pogotovo komedijaški nastup pulmologa Branimira Nestorovića. Njegove izjave o „najsmešnijem virusu u istoriji“, preporuke za šoping u Milanu, laži-priče kako „žene ne umiru od ovog virusa“, propraćene Vučićevim kliberenjem, ući će u anale profesionalnog beščašća i ludosti. Sam predsednik je doprineo sveopštoj neozbiljnosti i neodgovornosti govoreći kako sad ima izgovor da popije još poneku rakijicu kao oblik prevencije.
U isto vreme, lojalni mediji izveštavali su o bolesti u sličnom duhu. Tabloid „Alo“ objavio je krajem februara tekst pod naslovom „Srbi, bez panike, virus sve slabiji“ i nadnaslovom „Stručnjaci za ‘Alo’ otkrivaju sve detalje o epidemiji“. Najavljeni stručnjaci su zapravo neizbežni doktor Nestorović koji je ovom prilikom izneo svoja najnovija naučna otkrića. Naglasio je da „nema mesta panici“, te kako ima „neku svoju teoriju da kod nas uopšte neće doći virus“.
Nije detaljnije obrazložio otkud mu te informacije, da li ima nekog doušnika u taboru korone ili mu se to javilo u snu, ali je zato pronašao originalno rešenje za zaustavljanje epidemije. Veli Nestorović: „Kada je bila epidemija gripa u Srbiji, bila je zabrana okupljanja, ali odlučeno je da se 500.000 ljudi pusti na ulicu na sahranu patrijarhu Pavlu, koji su mu ljubili ruku. I šta se desilo sa epidemijom gripa? Nestala je!“
Doktor doduše ne kaže da je rukoljub svetih mošti bio lekovit, već da virus slabi što se više širi među stanovništvom koje tako stvara imunitet. Samo je zaboravio na jednu sitnicu – koliko će virus u međuvremenu života odneti.
Britanci su pokušali sa tzv. „imunizacijom krda“ (izem ti izraz), dok stručnjaci sa Kembridža nisu objavili studija koja kaže da bi zbog takve strategije umrlo oko 250.000 ljudi.
RAT PROTIV VIRUSA
U međuvremenu je virus odneo šalu, pa je sprdačinu zamenila panika. Vučić je uveo vanredno stanje, silne restriktivne mere, stariji od 65 godina nalaze se u nekoj vrsti kućnog pritvora, za ostale važi policijski čas od 17 do 5 h, škole ne rade, zatvoreni su restorani i kafići, nema međugradskog i gradskog prevoza, zabranjen je i boravak u parkovima. Ulice srpskih gradova su sablasno puste.
Šta napravi smehotresni virus koji, po pulmologovom redu vožnje, nije trebalo ni da svraća u Srbiju!?
Predsednik Aleksandar Vučić je objavio da je Srbija u ratu, što mu je bila davnašnja želja, o tome je maštao još od dečačkih dana. Istini za volju, covid-19 nije protivnička vojska, već prirodna pojava, on želi da se nastani u nama i razmnožava. Problem je samo što je njegova prirodna potreba za širenjem pogubna po zdravlje i život mnogih od nas. Nije Vučić usamljen u militarističkoj retorici glede virusa, i premijer Andrej Plenković je objavio da je „Hrvatska u ratu protiv virusa“.
Militarizacija predstava o bolesti nije maštovanka naših političarčića, već ima dugu istoriju. U eseju „Bolest kao metafora“ Suzan Zontag navodi da je i rak percipiran kao „demonski neprijatelj“ protiv kog se vode bitke i preduzimaju „vojni pohodi“. U srednjem veku je lepra „izazivala nekontrolisan strah“, a bolesti kao što je kuga vremenom su postajale „metafore zla“, dok je epidemija postala „opšta metafora za društveno rasulo“.
Takva retorika više govori o nama, nego o stvarnoj prirodi bolesti. U ovom Vućićevom ratu ne pomaže oružje kupljeno od Rusije, već pranje ruku, izolacija, držanje fizičkog razmaka, medicina, lekari i medicinske sestre koji rade danonoćno kako bi zbrinuli obolele i pružili im neophodnu negu. Bolje bi bilo da je Srbija pare iz budžeta trošila na bolnice i medicinsku opremu, nego na ruske helikoptere i MIG-ove.
POLITIČARI I STRUKA
Neskloni radu za opšte dobro, sviknuti da koriste javne nastupe za ličnu promociju, predsednik Vučić i premijerka Ana Brnabić svakodnevno izvode performanse koje nazivaju konferencijama za štampu. Njihovi nastupi su specifično strukturisani, sastoje se uglavnom od monologa, a za novinarska pitanja ostane tek mali deo konferencije na samom kraju.
Tokom sat i po vremena, koliko obično traje izvedba, državni funkcioneri u proseku saopšte tri važne informacije, kad ih baš krene dobace i do cele četiri. Ostatak vremena provedu u urlanju na građane, samohvalisanju, pričama o tome da li ih narod voli ili mrzi, izjavama ljubavi penzionerima, inaćenju, pretnjama, širenju strepnje i panike, iščuđavanju, zastrašivanju, glumljenju uvređenosti i izlivima sličnih tinejdžerskih emocija.
Da sam sklon teorijama zavere, pomislio bih da su predsednik i premijerka u dosluhu sa proizvođačima sedativa, pošto posle njihovih javnih nastupa potrošnja lekova za smirenje raste vrtoglavom brzinom. Struka je u drugom planu, lekari su prisutni najčešće kao iznuđeni ornament i retko dobijaju priliku da govore.
Tek nedelju dana nakon uvođenja vanrednog stanja u prvi plan su izbili epidemiolog Predrag Kon i zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” Darija Kisić Tepavčević, pa smo najzad mogli da čujemo kako izgleda kad stručnjaci govore o onome što znaju, mirnim tonom, saopštavajući informacije korisne za građane. Izgleda da je neko javio predsedniku i premijerki da svojim nastupima urnišu sopstveni rejting.
Silom prilika, primorani smo na ovo prinudno primirje sa imaginarnim neprijateljima. Međutim, to ne treba nikoga da uljuljka. Čim se okonča epidemija, ponovo ćemo se okrenuti onome što daje smisao plemenskom životu – verbalnoj paljbi po susedima.
Korona virus preti da promeni čitav svet, ali najumnije srpske glave su decenijama udarnički radile na tome da Srbija ne bude deo sveta i da za nas, kao nebeski narod, važe neka sasvim drugačija pravila. Nema smisla da im propadne silni minuli rad zbog ,,najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva kojeg ima i na Fejsbuku”.