Strani investitori iz više od 60 zemalja u prošloj godini u Crnu Goru su uložili blizu 328 miliona eura neto.
Na prvom mjestu je, kako kažu iz Centralne banke, Azerbejdžan, ali ne navode broj jer se radi samo o jednoj kompaniji pa bi otkrivanje detalja zadiralo u prostor poslovne tajne.
Podsjetimo da je investicija iz ove zemlje Portonovi – Azmont u Kumboru u koji je od početka gradnje do sada, po saopštenjima kompanije sa kraja prošle godine, uloženo 350 miliona eura.
”Na drugom mjestu po neto prilivu investicija je Mađarska sa 57,8 miliona eura, na trećem Ruska Federacija sa 52,5 miliona. Potom slijede Turska sa 51,1 milion, Velika Britanija sa 39,6 miliona eura…”- kazali su Pobjedi iz Centralne banke.
Podsjetimo da su kompletne investicije, odnosno bruto u prošloj godini bile 843,1 milion eura, što znači da se iz zemlje odlilo 515 miliona eura. Zbog toga su neto investicije bile niže preko 32 odsto nego godinu ranije.
U Centralnoj banci kažu da to nije za brigu.
”Zadovoljni smo ostvarenim trendom stranih investicija u 2018. jer je neto priliv SDI iznosio visokih 7,1 odsto BDP-a. U 2018. evidentan je rast ukupnih stranih investicija za 27,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, koji je iznosio 843,1 milion eura što je rezultat povećanja priliva po osnovu vlasničkih i dužničkih ulaganja” – kazali su odgovarajući na pitanje da li je neto smanjenje za trećinu razlog za brigu.
Oni su pojasnili da u strukturi bruto vlasničkih ulaganja (zbir onih koje su ušle u zemlju i onih koje su iz naše zemlje uložene vani) 337,2 miliona eura se odnosilo na investicije u kompanije i banke što je rast od 47,4 odsto.
”Priliv po osnovu ulaganja u nekretnine iznosio je 182,6 miliona eura ili 24,1 odsto više. Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 300,1 milion eura ili 35,6 odsto ukupnog priliva, što je za 21 odsto više nego u 2017” – pojašnjavaju iz CBCG.
Iz CBCG su objasnili da je smanjenje neto investicija u odnosu na 2017. rezultat značajno većeg odliva po osnovu otplate interkompanijskog duga, kao i povlačenja vlasničkih ulaganja jedne velike kompanije.
Prema riječima ekonomskog analitičara i profesora na Fakultetu za menadžment, Vasilija Kostića, donosioci odluka moraju naći balans između naše potrebe za stranim investiranjem i željom investitora da slobodno i bez ograničenja raspolažu svojim profitom, odnosno novcem.
”Mogući strateški pravac bio bi da se mjerama fiskalne politike podstiče reinvestiranje profita u Crnu Goru. Snažnije (ne pretjerano) dodatno treba oporezovati iznošenje kapitala vodeći se načelom da treba poreski relaksirati ono što je za zemlju dobro, a opteretiti što nije” – kaže Kostić.
On kaže da ne bi bio sklon da dodatno fiskalno stimulišemo strane investitore.
”Strane investitore ili bilo koga ne treba stimulisati za ono što u obavljanju biznisa i onako mora da uradi – za zapošljavanje ljudi, na primjer. Pa mu takva stimulacija dođe kao ekstra dobit, da ne kažem poklon” – ističe on.