Crnogorski elektroprenosni sistem uspješnija je kompanija od Elektromreže Srbije (EMS) koja je prije nekoliko dana kupila još pet odsto akcija našeg CGES-a, kaže poslanica DPS-a i bivša ministarka ekonomije Dragica Sekulić. Gostujući u emisiji ”Drugačija radio veza”, Sekulić je saopštila da ima informaciju da su američki fondovi prodali srbijanskoj kompaniji svoje akcije u CGES-u.
Sekulić napominje da je Elektromreža Srbije, koja je kupila još pet tako da posjeduje 15 odsto akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema, manje uspješna kompanija od svog crnogorskog pandana.
EMS je prošle godine, u prvih devet mjeseci, imala profit 5.5 miliona eura a ima 2.5 miliona korisnika. CGES je prošlu godinu završio sa 9.8 miliona eura profita na 370.000 korisnika – znači, skoro duplo veći profit.
Sekulić navodi da je EMS prošle godine uzela sedam miliona kredita da bi održala tekuću likvidnost a početkom ove godine, sa toliko novca kupuje akcije CGES-a.
”Bilo mi je interesantno da su akcije CGES-a platili 0.95 eura po akciji a da je cijena, 20ak dana unazad, bila oko 0.60 eura. Ima tu dosta nelogičnosti”, ističe Sekulić.
Razumljiva je, nadalje naglašava, zainteresovanost da se bude dio uspješnog preduzeća kakvo je CGES koji ima 3.5 puta veći profit u 2020. nego u godini ranije, zatim Crnogorski elektroprenosni sistem je zajedno sa italijanskim operatorom izgradio energetski kabl, sam izgradio dalekovod kroz cijelu Crnu Goru.
”Zanimljivo mi je čekanje na berzi, da se nađe neko ko je zainteresovan da proda i EMS odmah kupuje te akcije. Biće zanimljivo posmatrati šta će to značiti u narednom periodu”, dodaje Sekulić.
U kupovini su očigledni, javni, tragovi politike.
”EMS je ovo uradio na osnovu odluke Vlade Republike Srbije. Znači, ne samo na osnovu svoje privredne aktivnosti, nego i na osnovu političke odluke”, naglašava nekadašnja ministarka ekonomije.
Sekulić je još zanimljivo i EMS-ovo forsiranje izgradnje transbalkanskog koridora kojeg uvaža i Evropska unija kao prioritet. EMS je, međutim, usporavao izgradnju svog dijela dalekevoda, koliko je mogao, ističe Sekulić.
”Oni su bili glavna prepreka za povezivanje našeg transbalkanskog dijela koridora sa njihovim. Možda će se to sad promijeniti kroz povećanje udijela u CGES-u”, kaže Sekulić uz isticanje očekivanja da će se odnosi dvije Vlade, u ovakvoj konstalaciji vlasti, itekako popraviti.
Sekulić je iznijela još jedan podatak kad je posrijedi kupovina akcija CGES-a.
”Možda zabrinjava zašto je neko, a ja imam informaciju da su to američki fondovi, prodao akcije u CGES-u, znači izgubio povjerenje i nije ostao u CGES-u a Srbi jesu. Biće interesantno pratiti to u narednom periodu”, ističe Sekulić.
Jedna američka kompanija, postoje informacije, kupila je dio crnogorskih obveznica kad su one emitovane na samom početku rada nove Vlade.
”Nemam tačno podatke, ali sam čula da je jedan od investitora jedan američki fond u iznosu 150 miliona”, saopštila je Sekulić a ta firma mogla bi biti Black rock.
Upitana, da li je ovo posljednji trzaj Trampove politike i njene podrške jednom sistemu vrijednosti, političkom savezu u čijem sastavu je i Vlada Crne Gore, Sekulić kaže da nećemo dugo čekati da saznamo odgovor.
”Vidite i sami šta se dešava na globalnom nivuou, posebno u SAD-u, a vidjećemo šta će biti kroz dalje ponašanje američke administracije ne samo u vezi sa Crnom Gorom nego i regionom. Oni su posljednjih godina bili izuzetno prisutni na razne načine i u regionu i u Crnoj Gori. Očekujem određenu promjenu politike u narednom periodu ali vidjećemo, ne bi da prejudiciram”, ističe Sekulić.
Pominje se u medijima da bi Srbija mogla da bude investitor gradnje hidroelektrane Komarnica, a još ranije se govorilo o zanimanju zvaničnog Beograda da kupi crnogorsku Elektroprivredu i Luku Bar.
Sekulić podsjeća da je predsjednik Nove i jedan od lidera DF-a Andrija Mandić u video konferenciji sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u maju prošle godine, kazao da će nakon izbora biti pokrenut ekonomski ciklus gdje bio veliku ulogu imala upravo država Srbija.
”Mi više ne govorimo o nagađanjima. Govorimo o tome da bi sve što bi se moglo dešavati u partnerstvima naših sa srbijanskim državnim preduzećima, bilo ostvarenje predizbornog programa onih koji su osvojili vlast na izborima 30. avgusta”, ukazuje Sekulić.
”Mini Šengen” je tumačen kao ustupak Srbiji a prošla crnogorska vlast bila je protiv te ideje. Sekulić ističe da Crna Gora najviše poštuje i realizuju kako CEFTA sporazum, tako i Berlinsku inicijativu koje kopira ”mini Šengen” a kojeg pokreću oni koji nisu poštovali prve dvije inicijative.
Nakon dolaska Olivera Varheljija, Evropska komisija sve glasnije podržava ideju ”mini Šengena” a stupanjem na dužnost Metjua Palmera, i Vašington joj daje glas.
”Očekujem da će se stav Vlade po pitanju ”mini Šengena” promijeniti”, zaključuje Sekulić.