Crnogorska ekonomija, koja je veoma zavisna od sektora turizma, pogoršaće se u 2020. godini, zbog negativnih efekata epidemije koronavirusa, te je potrebna strukturna i efikasna reforma koja bi doprinijela ublažavanju uticaja pandemije i ubrzala ekonomski oporavak nakon krize. Odgovor Vlade će biti od presudnog značaja za oblikovanje ekonomije u postkriznom kontekstu, ocijenjeno je na sastanku ministara finansija u EU, Zapadnog Balkana i Turske sa predstavnicima EK i Evropske centralne banke.

Budva

Sastanak ministara je dio godišnjeg ekonomskog i finansijskog dijaloga sa predstavnicima EU.

“Na ekonomski oporavak bi takođe pozitivno uticali dalji napredak u borbi protiv korupcije, poboljšanje vladavine prava, jačanje institucija i socijalnog dijaloga. U pogledu specifičnih strukturnih reformi, glavni izazovi koje postavlja Kovid-19 su povezani sa jačanjem sektora javnog zdravstva, očuvanjem zaposlenosti i poboljšanjem socijalne zaštite, unapređenjem poslovnog okruženja i pružanjem podrške privatnom sektoru”, ističe se u saopštenju.

Učesnici sastanka pozvali su Crnu Goru da uz pomoć fiskalne politike ublaži uticaj krize na rast i zaposlenost.

Dok se dopušta povećavanje izdataka za zdravstvo tokom krize, treba raditi na jačanju srednjoročne održivosti javnih finansija ograničavanjem ukupne potrošnje na zarade, uključujući preduzimanje konkretnih koraka u implementaciji plana optimizacije javne uprave. Vlada se takođe poziva da uspostavi funkcionalan centralizovani sistem zarada u javnom sektoru.

“Crna Gora je takođe pozvana da u cilju ekonomskog oporavka, uvrsti pouzdanu analizu troškova i koristi (cost-benefit analiza) kao sastavni dio upravljanja javnim investicijama. Crnogorske vlasti su i ove godine pozvane da preduzmu korake ka uspostavljanju Fiskalnog savjeta, nakon obavljanja konsultacija o ponuđenim opcijama sa svim zainteresovanim stranama, uključujući i EU. Jedna od predloženih koraka je i uvođenje sistema elektronskog fiskalnog računa (e-fiskalizacija). Od Crne Gore se traži da pažljivo prati izazove vezane za finansijsku stabilnost koji mogu nastati kao posljedica pandemije i po potrebi preduzima odgovarajuće mjere, uz dalji razvoj nadzornog kapaciteta Centralne banke”, preporuke su evropskih ekonomskih stručnjaka.

Kako se dodaje, potrebno je identifikovati i dati prioritet uklanjanju prepreka za brzo i uspješno rješavanje problema loših kredita, posebno kroz unapređivanje pravnih, sudskih i institucionalnih postupaka. Potrebno je omogućiti učešće svih banaka pod jednakim uslovima u procesu procjene kvaliteta imovine banaka (AQR), transparentno objaviti rezultate i odmah preduzeti korektivne mjere gdje to bude potrebno.

“Crna Gora treba da obezbijedi nesmetanu i efikasnu podršku privatnim kompanijama i njihovim zaposlenima koji su pogođeni krizom, a posebno mikro, malim i srednjim preduzećima i samozaposlenim osobama. Potrebno je proširiti obuhvat socijalne zaštite i pružiti podsticaje za preduzeća i zaposlene u sektoru sive ekonomije da se registruju i time olakšati njihov prelazak u formalnu ekonomiju. Potrebno je uspostaviti i tijesnu saradnju centralnih i lokalnih vlasti na sprovođenju svih mjera ublažavanja krize i ekonomskog oporavk”, ističe se u saopštenju.

Jedna od mjera koja je preporučena je čuvanje zaposlenosti kroz programe rada po skraćenom radnom vremenu i fleksibilne radne aranžmane.

“Potrebno je osigurati odgovarajući dodatak dohotku i socijalnu pomoć nezaposlenima i radnicima izloženim riziku gubitka radnih mjesta, kao i onima koji su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Na kraju, Crna Gora je pozvana da poboljša otpornost svog zdravstvenog sistema i kapacitet za poboljšanje dostupnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga.

U izvještaju sa sastanka navedeno je da je Crna Gora je 31. januara 2020. godine dostavila Evropskoj Komisiji svoj Program ekonomskih reformi (PER) za period 2020-2022. Preporuke iz zaključaka Ekonomskog i finansijskog dijaloga iz maja 2019. godine su djelimično sprovedene.

guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pregedaj sve