Razvijena saobraćajna infrastruktura preduslov je ekonomskog razvoja država Zapadnog Balkana. To je poruka drugog dana Konferencije o ekonomiji, koja se održava u Budvi. Privrednici očekuju da Vlade regiona konačno riješe pitanje čekanja na granicama, kako bi se smanjili troškovi transporta.
Sve države Zapadnog Balkana ulažu u saobraćajnu infrastruktura. Grade se autoputevi, obnavlja željeznica, modernizuju luke. Benefiti izgradnje prve dionice auto puta u Crnoj Gori već su vidljivi.
“Ovaj projekat je sa ovakvim kapitalnim zamahom ipak dao injekciju ekonomskom razvoju Crne Gore, doprinos da negdje bude bolja situacija, da se otvaraju nova radna mjesta, da smo u prilici da naše lokalne kompanije preko 30 odsto budu angažovane na tom putu i da po prvi put čak i mlade generacije inženjera koji izlaze sa fakulteta u Crnoj Gori imaju priliku da rade na jednom ovakom projektu”, kazala je Angelina Živković iz Ministarstva saobraćaja.
Interes šest država regiona je i realizacija Jadransko jonskog koridora. Crna Gora već je dobila 40 miliona eura od Evropske unije i taj novac će kako je najavila Živkovićeva biti utrošen za prioritetu zaobilaznicu kod Budve. I u Bosni i Hercegovini se nadaju da će se ta cesta graditi kroz njihovu državu, a ne Hrvatsku jer bi se lakše povezali sa Crnom Gorom. Osim tog projekata važan im je i most na Tari.
“Mi u Bosni i Hercegovini smo napravili glavni projekat za most i pristupnu cestu sa naše strane i to sada očekujemo isto od Crne Gore da to učini, pa da i taj posao krene u realizaciju, ja se nadam da ćemo to uskoro pokrenuti”, kao je Saša Dalipagić zamjenik ministra za komunikacije i saobraćaj BiH.
Uz razvoj saobraćajne infrastrukture, kako je poručeno sa skupa u Budvi, za države regiona bitno je i da se smanje troškovi transporta.
“Naše kompanije na Balkanu izgube 100 dana čekanja na granicama, to nama niko ne može drugi da riješi niti nam treba neki specijalni savjetnik Šta je rezultat, posljedica, cijena koštanja jedne boce vode u Crnoj Gori biće možda i za 20 procenata veća”, kazao je velibor Peulič profesor univerziteta u BiH.
Zemlje zapadnog Balkana, modernizuju i željezničku mrežu pa je Crna Gora obnovila 45 odsto pruge, Bosna i Hercegovina oko 100 kilometara, a Srbija će uložiti 230 miliona eura u rekonstrukciju željeznice do granice sa Crnom Gorom.