Pokrenuti procesi u okviru Dodatnog protokola 6 će, kako se očekuje, kreirati bolje integrisano regionalno tržište usluga i uspostaviti bliže veze sa EU, ocijenio je potpredsjednik Privredne komore (PKCG), Pavle D. Radovanović.
On je na hibridnoj radionici na temu Uslužni sektor i CEFTA: Šta predviđa CEFTA Dodatni protokol 6 o trgovini uslugama, kazao da je uvođenjem jedinstvenih pravila i procedura u CEFTA-i, zasnovanih na principu harmonizacije sa regulativom i standardima sa EU, olakšana trgovina, ne samo sa CEFTA stranama, već i sa članicama EU.
„Ovo je za Crnu Goru jako važno, budući da najznačajniji dio naše robne razmjene ostvarujemo upravo sa CEFTA stranama i zemljama članicama EU“, rekao je Radovanović na radionici koja je, u saradnji sa CEFTA Sekretarijatom i Komorskim investicionim forumom (KIF) Zapadnog Balkana, organizovana u PKCG.
U interaktivnoj diskusiji sa predstavnikom CEFTA Sekretarijata predstavljene su, kako je saopšteno iz PKCG, mogućnosti koje Dodatni protokol pruža privredama u regionu, fokusirajući se na otklanjanje ograničenja pristupa CEFTA tržištima i diskriminatorni tretman preduzeća na njima.
Potencijal koji sektor usluga nudi privredama kroz CEFTA-in Protokol, prepoznat je i u četvrogodišnom Akcionionom planu za uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta, koji je usvojen na sastanku lidera regiona u Sofiji 2020. godine.
Nacionalni koordinator Komorskog investicionog foruma za Crnu Goru, Balša Ćulafić, kazao je da je taj protokol stupio na snagu u januaru prošle godine, a potvrdila ga je Skupština na sjednici održanoj u decembru 2021. godine.
„Cilj radionice bio je da doprinese boljem razumijevanju svih benefita koje obezbjeđuje Dodatni protokol 6, kao i inicijativa koje proizilaze iz njega, kako bi se kroz nove mehanizme dodatno olakšalo poslovanje uslužnog sektora“, rekao je Ćulafić.
Generalna direktorica za trgovinsku saradnju i ekonomske odnose sa inostranstvom u Ministarstvu ekonomskog razvoja, Jelena Janković-Kostić, kazala je da je kroz pregovore koje je vodio taj resor učinjeno mnogo kako bi se usluge iz Crne Gore lakše plasirale u regionu i obrnuto.
„Ovo je posebno značajno jer je Crna Gora neto izvoznik usluga. Kada je u pitanju razmjena sa CEFTA stranama učešće usluga iznosi 29 odsto od ukupne“, navela je Janković-Kostić.
Cilj u pregovorima je bila progresivna liberalizacija tržišta kako bi se rastom izvoza usluga uticalo na povećanje mogućnosti ulaganja u proizvodnju, jačanje konkurencije, porast zaposlenosti i druge vezane ekonomske faktore, što bi se u krajnjem pozitivno odrazilo na ekonomski rast i razvoj regiona.
Među najbitnijim uslugama koje se navode u sporazumu su turističke, poštanske, finansijske, zatim međusobno priznavanje profesionalnih kvalifikacija, usvajanje okvira za priznavanje elektronskih propisa i uklanjanje neopravdanog geoblokiranja u oblasti elektronske trgovine.
Predstavnica KIF-a, Marija Asković-Matić, kazala je da su do sada mapirali više od 2,1 hiljadu kompanija koje nude usluge u auto i lakoj industriji, poljoprivredi i cirkularnoj ekonomiji te preko 2,5 hiljada proizvoda sa Zapadnog Balkana.
“Prikupili smo podatke o njihovim proizvodnim kapacitetima, finansijske pokazatelje, sertifikate i ubacili u otvorenu bazu podataka koje možete dobiti nakon registracije. Baza nudi pružaocima usluga da pronađu potencijalne partnere iz regiona i EU“, navela je Asković-Matić.
Predavač na radionici bio je ekspert za trgovinu uslugama CEFTA Sekretarijata, Zdravko Ilić, koji je istakao benefite ovog protokola, kazavši da je trgovina uslugama novina, jer je do sada sve bilo usmjereno na robu.
„U Crnoj Gori upravo uslužni sektor čini najveći dio ekonomije, a ovaj protokol će pružiti veće mogućnosti za crnogorska preduzeća da izvoze razne usluge, kao što turističke, digitalne, zdravstvene, inženjerske“, kazao je Ilić i dodao da cjelokupna privreda može imati velike koristi od Protokola 6.