Rukovodstvo Opštine Danilovgrad čini sve da unaprijedi poslovni ambijent i na sjednici lokalnog parlamenta će biti donijeta odluka da će privrednici koji budu aplicirali za kredite kod Investiciono razvojnog fonda (IRF) i Eko fonda biti oslobođeni troškova za potrebnu dokumentaciju.
To je, tokom posjete predstavnika IRF-a Opštini Danilovgrad, poručila predsjednica lokalne samouprave Zorica Kovačević.
Ona je rekla da je danas održan konstruktivan sastanak sa predstavnicima IRF-a i Eko fonda u cilju podrške koju IRF želi da pruži toj lokalnoj samoupravi, njenim preduzećima i privrednicima.
„Mi iz lokalne samouprave činimo sve da unaprijedimo poslovni ambijent. Nadam se da ćemo i naredne godine imati prilike da nastavimo da unaprijeđujemo poslovni ambijent, da stvaramo uslove da što veći broj vas privrednika koji radite na teritoriji naše opštine, širite proizvodnju i time stvarate uslove da povećavate zaposlenost“, istakla je Kovačević.
Najavila je da će, na lokalnom parlamentu biti donijeta odluka da sve kreditne linije koje ima IRF i Eko fond biti oslobođene za korisnike Opštine Danilovgrad plaćanja troškova za potrebnu dokumentaciju.
„Mislim da smo i do sad dokazali da smo bili partneri poslovnoj zajednici i dalje im stojimo na raspolaganju za sve što je potrebno. I dalje ćemo nastaviti zajednički da rješavamo vaše probleme kako bi vaš biznis u narednom periodu ostvarivao dobrotit za naše sugrađane i razvoj ekonomije države“, rekla je Kovačević.
Izvršna direktorica IRF-a, dr Irena Radović, kazala je da je ta institucija, u prethodnom periodu u Opštini Danilovgrad, plasirala 187 kredita u iznosu od 38.4 miliona eura, od čega tokom pandemije preko 7 miliona eura.
„Vjerujemo da ćemo u narednom periodu dodatno intenzivirati poslovnu saradnju i raditi na promociji onoga što su savremeni trendovi u finansiranju i generalno proizvodnji i svim segmentima koji su prepoznati kao strateški pravci razvoja Crne Gore kao države u cjelini“, rekla je Radović.
Pojasnila je da IRF ima procedure koje u najvećoj mjeri ne zavise od te institucije, već od uslova međunarodnih finansijskih kreditora.
„Krediti su sa značajno nižim kamatnim stopama, kao i sa značajno povoljnijom ročnošću. Takođe, koristimo sredstva IRF-a da stimulišemo i da damo priliku onima koji drugačije ne bi imali pristup kvalitetnim i jeftinim izvorima finansiranja. Ovdje mislimo na početnike u biznisu, visokoškolce, žene, kao i o svima onima koji imaju zdrave i održive ideje, a ne mogu da nađu sredstva za njihovo realizovanje“, navela je Radović.
Poručila je da sredstava ima više nego dovoljno za sve održive i zdrave projekte, navodeći da su uspjeli da protekla tri mjeseca iz nekoliko izvora finansiranja sa međunarodnim kreditorima postignu dobre aranžmane.
Radovićeva je saopštila da je Odbor direktora nedavno donio odluku da snizi kamatne stope za kreditne linije za žene u biznisu od 0-2.5%, kao za kreditnu liniju za fotonaponske panele, koja sada iznosi 2.5%.
„Projekti koji imaju komponentu zelenog, imaće privilegije i dostupnije izvore finansiranja u odnosu na ostale“, istakla je Radović.
Izvršni direktor Fonda za zaštitu životne sredine (Eko-fond), Draško Boljević, podsjetio je da se prvi poziv koji je taj fond radio ticao subvencija prilikom kupovine hibridnih i električnih vozila.
„Hibridna vozila su u relativno kratkom roku ispunjena, dok za električna vozila poziv još uvijek nije zatvoren“, naveo je Boljević.
Kazao je da se drugi javni poziv odnosio na subvencije poljoprivrednim gazdinstvima i domaćinstvima prilikom ugradnje fotonaponskih panela, navodeći da su to paneli na krovovima poljoprivrednih gazdinstava.
„To je bio prvi projekat koji je rađen u Crnoj Gori. Bilo je 16 prijava, i od tih prijava pet korisnika dobilo je subvenciju. Subvencije su bile do 40 odsto prihvatljivih troškova ili u apsolutnom iznosu do 25 hiljada eura. Radi se o bespovratnim sredstvima. Falinka tog projekta bila je obimna dokumentacija koja je bila neophodna. Nastojimo, za sljedeći javni poziv, koji će biti u decembru, da skratimo dokumentaciju koliko to bude zakonski moguće“, naveo je Boljević.
Podsjetio je da je pokrenut i veliki projekat sa Elektroprivrednom Crne Gore (EPCG) SOLARI 3000+ i 500+, pojašnjavajući da je koncept tog projekta zamišljen na način da potencijalno korisnika ne obavezuju da mora da radi projektnu dokumentaciju, već to radi ćerka firma EPCG i dostavlja ponudu.
„Benefit je što prosječna rata za opremu neće biti veća nego što je prosječan račun za struju na godišnjem nivou. Ukoliko ispunite sve uslove, dobićete subvenciju od Eko fonda u iznosu od 20 odsto“, rekao je Boljević.
Rukovodilac Službe za kredite i garancije u IRF-u, Đuro Kažić, istakao je da svom portfoliju IRF ima 39 kreditnih linija. „Ovako veliki broj kreditnih linija posljedica je toga što je IRF želio da bude podrška svim mogućim granama privrede. Poseban akcenat IRF u svom poslovanju stavlja na početnike, mlade, žene“, rekao je Kažić.
Poručio je da je jedan od glavnih ciljeva IRF-a očuvanje postojećih radnih mjesta i podsticanje otvaranja novih radnih mjesta, rast i razvoj postojećih preduzeća, otvaranje novih preduzeća, podrška regionalnom razvoju.
Kažić je predstavio kreditne linije koje se odnose na posebne ciljne grupe koje je IRF prepoznao kao značajne –visokoškolce, početnike u biznisu, žene, tehnološke viškove, mlade.
„IRF je kreirao set kreditnih linija sa kamatnim stopama od 0 odsto do 3,5 odsto i sa rokovima otplate do 12 godina, uključujući četiri godine grejs period“, naveo je Kažić.
On je kazao da je IRF u ovoj godini počeo sa realizacijom novog Programa podrške razvoju zelenih poslova u Crnoj Gori, kroz pokretanje kreditne linije Fotonaponski paneli za privredu i poljoprivredu, koji se sprovodi u saradnji sa Eko fondom, uz podršku UNDP-a, u okviru projekta zelenog finansiranja u Crnoj Gori. Kažić je predstavio i kreditne linije koje se odnose na podršku poljoprivrednim proizvođačima, turizmu, proizvodnoj djelatnosti, uslužnoj djelatnosti, a kojom su predviđene takođe povoljne kamatne stope. Privrednici su interesovali za kreditne linije za fotonaponske panele, te da li Eko fond planira da izađe iz okvira podrške za fonaponske sisteme snage do 30 kW, jer im je potrebna veća snaga.
Boljević je najavio da će novi poziv biti raspisan u decembru i da će tokom njega biti moguće aplicirati za takve projekte.