Predstavljajući Predlog, ministar finansija Darko Radunović saopštio je da Vlada sprovodi mjere ekonomske politike usmjerene na jačanje fiskalne stabilnosti i povećanje konkurentnosti ekonomije da bi se približili evropskom prosjeku. Najavljuje velike projekte za narednu godinu.
„Stvorene su pretpostavke za realizaciju opredjeljenja Vlade koja se odnose na valorizaciju crnogorskih Aerodroma i održivost u poslovanju nacionalnog avioprevoznika. Stvaraju se pretpostavke i za nastavak snažnog investicionog ciklusa“, istakao je Radunović i dodao:
„Kapitalni budžet je utvrđen na nivou 229,96 miliona eura dok su stvoreni preduslovi da kreditna sredstva u iznsoim preko 150 miliona budu efektivna zha realizaciju kapitalnih prijekata u narednom periodu“.
Raško Konjević iz SDP-a ne podržava Predlog jer, navodi, predviđa sredstva, tačnije 155 miliona koja će biti uložena u Montenegro airlines a da nisu stvorene zakonom definisane pretpostavke.
“Kad bi se državi vratio novac koji joj je pokraden i kad bi tajkuni platili poreze koje duguju i kad bi tih 155 miliona bili raspoređeni na plate i penzije građanima, imali bi bolji standard”, smatra poslanica SDP-a Draginja Vuksanović Staković i dodala: “Baš me zanima kakav će nam biti finansijski saldo kad nam na naplatu dođe prva rata za autoput”.
Konjević ima još razloga zašto mu Predlog nije po volji, a izdvaja taj da, kako kaže, od budžeta i ekonomske politike običan građani ne vidi korist. „To je potvrđeno i podacima nadležnih državnih organa da su realne zarade u Crnoj Gori manje tri odsto a realne penzije manje četiri odsto“, saopštio je Konjević.
“Plate i penzije, čijim iznosom niko ne treba da bude zadovoljan, najveće su u regionu a redovnost isplate se ne dovodi u pitanje”, kazao je poslanik DPS-a Nikola Rakočević.
Budžet je prevahodno opredijeljen za razvoj, istakao je Radunović i dodao da su takozvani neproduktivni troškovi koji se odnose na reprezentaciju, gorivo, nabavku službenih vozila i službena putovanja, umanjeni kod svih organa državne administracije.
Vladinu politiku hvale u DPS-u. Poslanik Predrag Sekulić navodi da je prije nepunih osam godina, BDP bio skoro 3,2 milijarde eura a za narednu gopdinu je planiran gotovo 5,3 milijarde. „To je povećanje 70 odsto za manje od osam godina“, ukazao je Sekulić.
Svjetska banka nam za narednu godinu prognozira rast 2,8 odsto a Evropska komisija 3 odsto, podsjetio je Sekulić.
„Kad vidimo rast BDP-a, možemo da kažemo da smo bili u pravu kad smo govorili o Crnoj Gori kao državi koja može sebe da izdržava i da se razvija brže od drugih“, kazao je Sekulić.
Poslanik DF-a Nebojša Medojević kaže je rast BDP-a baziran na tuđim sredstvima, odnosno pozajmljenim sredstvima.
„To nisu sredstva koja se stvaraju u Crnoj Gori, to nije višak vrijednosti. Jer jedino višak vrijednosti može da se napravi u industriji“, rekao je Medojević.
Nedostajuća sredstva za narednu godinu su, ukazuje Medojević, 590 miliona eura.
„Bivši dug treba da otplatimo sa 539 miliona eura. Podijelite to sa brojem građana u Crnoj Gori! Mi smo prošle godine prešli cifru 100 miliona koju treba da platimo samo za kamate“, istakao je Medojević.
Opozicija je tu da kritikuje budžet, kazao je poslanik DPS-a Petar Ivanović i podsjetio da je ranije Predloge nazivala “čituljom za Crnu Goru”, te “pogubnom neoliberalnom politikom”.
“Crna Gora je, hvala bogu, živa i zdrava i razvija se, prema preliminarnim rezultatima, dva puta brže nego Evropska unija”, kazao je Ivanović.
Sve što je Vlada uradila nije dovoljno ali ne možemo reći da imamo loše rezultate, poručio je poslanik SD-a Boris Mugoša. Nabraja da je smanjen deficit a da godinama imamo suficit tekuće potrošnje.
“Ne moramo da se zadužujemo za tekuću potrošnju, što je dobro”, naglasio je Mugoša i pohvalio i to što imamo manji poreski dug ali istakao i to da mora da bude još manji.
Mugoša je naveo i da je Crnoj Gori potreban jači realni sektor i da ne možemo da gro ekonomije da zasnivamo “na suncu i snijegu”, odnosno na turizmu no da je potrebno razvijati proizvodnju hrane i drvopreradu.
Predlogom Zakona o budžetu za 2020. predviđen je ukupan iznos primitaka i izdataka preko 2 ipo milijarde eura a deficit budžeta planiran je na nivou 50 miliona ili 0,99% BDP-a.