Privredna komora organizovala je danas okrugli sto na temu „Zelena ekonomija u Crnoj Gori“.
Generalni sekretar Privredne Komore Crne Gore Mitar Bajčeta rekao je da ga raduje što su svi prepoznali značaj ove teme u kompleksnom trenutku za privredu i društvo u cjelini.
„Ova tema je aktuelna i na najvišim adresama EU, evropski Zeleni sporazum je usljed pandemije ponovo aktuelizovan kao dokument koji sadrži smjernice oporavak zemalja članica u novonastalim okolnostima. Posvećenost ove teme je značajna za Crnu Goru u kontekstu njenog puta ka EU“, rekao je on.
PKCG je, kako je podsjetio, 2019. godine pokrenula ovu temu koja je diskutovana regionalno i na visokom nivou.
„Jedan od zaključaka na tom sastanku bio je i projekat izrade mape puta Crne Gore ka cirkularnoj ekonomiji kao dijelu zelene ekonomije. U saradnji sa UNDP i uz razumijevanje prethodne Vlade veoma posvećeno smo pristupili ovom poslu. Zbog izbijanja pandemije uradili smo manje od planiranog. Ovo nije i ne može biti projekat komore i UNDP već svih nas“, kazao je on.
V.d generalna direktorica Direktorata za unapređenje konkurentnosti u Ministratvu ekonomskog razvoja Olivera Vukajlović rekla je da se crnogorska ekonomija i dalje u značajnoj mjeri suočava sa posljedicama koronavisrusa pa se ukazala potreba za obezbjeđenjem dalje sanžne podrške privredi i u drugom kvartalu.
Ona je kazala da je najvažniji segment paketa za drugi kvartal podrška privredi koja će se odvijati u četiri faze, sa ciljem da se privredi obezbijedi oko 110 miliona novih kreditnih sredstava.
Takođe, ona je rekla da je nastavljeno i sa subvencionisanjem zarada po novom modelu gdje su privredni subjekti targetirani pojedinačno i gotovo da ne psotoji djelatnost koja nije zastupljena ovom programom.
„Cilj programa je da se pomogne preduzećima koje su imali pad prihoda od 50 i više odsto u prošloj godini. Preduzeća koja su imala pad prihoda od 50-70 odsto biće subvencionirani 50 odsto subvencija bruto minimalne zarade, dok za pad od 70 do 90 odsto biće 75 odsto bruto minimalne zarade. Oni koji imaju preko 90 odsto pad prihoda biće subvencionirani 100 odsto“, pojasnila je ona.
Procjena ukupne vrijednosti novog paketa mjera podrške je 166.075.000 eura.
V.d izvršni direktor Eko fonda Draško Boljević, prevashodno je objasnio kako je ta instutucija nastala.
Djelovanje Eko fonda, objasnio je, svodi se na pomoć projektima koji su od strateškog ekološkog značaja.
Projekti koji su do sada odrađeni tiču se subvencije pri kupovini hibridnih vozila koji se tiče fizičkih i pravnih lica i preduzetnika a rađeno je na način što je Fond za kupovinu bio 100 000 eura, od čega je 50 000 eura bilo namijenjeno za kupovinu hibridnih, a 50 000 eura za kupovinu električnih vozila.
“20 vozila se odnosilo na hibride a 10 na elektična vozila. Imali smo 20 prijava za hibridna vozila i prvih 20 prijavljenih će dobiti subvenciju koja je iznosila 2 500 eura po vozilu, dok je za subvencije električnih vozila subvencija bila pet hiljada eura, tu je bilo planirano deset vozila ali dobili smo samo pet prijava“, rekao je on.
Rukovodilac službe za planiranje, analizu, izvještavanje i međunarodnu saradnju Ana Cmiljanić, kazala je danas da se IRF mora mnogo više fokusirati na projekte zelene ekonomije.
„To se posebno vezuje za činjenicu što su glavni finansijeri IRF-a međunarodne finansijske institucije, od toga evropska investiciona banka a od skoro i Francuska agencija za razvoj koje će sada i same izvore finansiranja uslovljavati procentom investicija u zelene projekte“, rekla je ona.
Igor Jovanović iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, govorio je o upravljanju otpadom i naglasio da to nije samo izazov Crne Gore nego i EU.
Direktive u ovoj oblasti u EU su prepoznate kao teške direktive.
„Obično je percepcija građana u Crnoj Gori da ova oblast nije uređena kako treba ali smatram da smo mi u Ministarstvu dobro odradili posao. U značajnom dijelu je izgrađena infrastuktura u skladu sa planskim dokumentima. Smatramo da ćemo u narednih godinu i po do dvije dana moći da se pohvalimo i izradom innfrastruktue i na sjeveru“, rekao je on.
Programski menadžer UNDP-a Snežana Dragojević kazala je da je glavni dokument koji na globalnom nivou uređuje politike klimatskih promjena Okvirna konvencija UN o klimatskim promjenama, i to je možda dokumenat kojem je, zajedno sa Pariškim sporazumom, pristupilo najveći broj zemalja svijeta.
Crna Gora je pristupila ovoj konvenciji sukcesijom 2006. godine kao neaneks zemlja a to znači da nema obaveze o izvještavanju ka konvenciji kao što to imaju mnogo razvijenije zemlje.
Ipak, Crna Gora ima obavezu da podatke o efektu staklene bašte koje proizvodimo, predaje na svake četiri godine.