Morski talasi energetski potencijal koji treba iskoristiti

Morski talasi su ogroman, a nedovoljno iskorišćen energetski potencijal. Godišnji resurs energije talasa na svjetskom nivou iznosi oko 80.000 TWh. Ukoliko bismo iskoristili samo 2,5 odsto ovog resursa, zadovoljili bismo 10 odsto godišnje potrošnje električne energije, saopštila je Isidora Šašić, predstavnica kompanije Sigma energy, na sjednici Odbora udruženja energetike i rudarstva Privredne komore Crne Gore, 19. februara 2021. godine.

Osim mogućnosti energetske valorizacije morskih talasa, Odbor je razmotrio Analizu dualnog obrazovanja, te projekat Regionalni Challenge Fond. Usvojen je Izvještaj o radu Odbora za 2020. godinu.

Sjednicu je vodio predsjednik Odbora Luka Jovanović, uz podršku sekretara Ranka Vukmirovića, a u radu su pored članova, učestvovali državni sekretar u Ministarstvu prosvjete,nauke, kulture i sporta Martin Ćalasan, direktor Centra za stručno obrazovanje Duško Rajković, predstavnica kompanije Sigma Energy Isidora Šašić i direktor Sektora za obrazovanje i kvalitet Privredne komore dr Mladen Perazić.

Sigma energy je kompanija osnovana 2008. u Ljubljani i čini je tim eksperata iz oblasti mašinstva, elektrotehnike i upravljanja projektima.

“Naša misija je da komercijalizujemo tehnologiju za pretvaranje energije talasa u električnu energiju koja je patentirana u preko 40 zemalja svijeta”, kazala je Isidora Šašić.

Ona je predstavila inovativnu tehnologiju koju je razvila ova kompanija i testirala na suvom, u specijalnim bazenima i moru. Prototip njihovog uređaja za pretvaranje energije talasa u električnu postavljen je u Jadransko more 2017. i godinu dana je snabdijevao energetsku mrežu Crne Gore čistom energijom.

“Prototip je potpuno bezbjedan po životnu okolinu. Evropski centar za energiju mora (EMEC) posjetio je testnu lokaciju u Crnoj Gori i verifikovao efikasnost Sigma uređaja od preko 20%, a Evropska komisija je 2019. godine dodijelila sertifikat Seal Of Excellence kompaniji Sigma Energija”, naglasila je Šašić.

Septembra iste godine Sigmi su Vlada Slovenije i Evropska unija odobrili finansiranje u iznosu od 1,7 miliona eura za projekat „Sigma WEC – postavljanje i testiranje“. Riječ je o projektu vrijednom 2,8 miliona eura i obuhvata postavljanje i testiranje Sigma WEC uređaja od 30 kW blizu luke Bar, što se očekuje ove godine. Kompanija planira da 2023. godine u okean postavi komercijalni uređaj snage 3 MW.

“U stalnoj smo potrazi za strateškim partnerima kako bismo komercijalizovali našu tehnologiju”, kazala je Šašić, ističući veoma kvalitetnu saradnju koju su ostvarili sa Zavodom za meteorologiju i sezmologiju, Institutom za biologiju mora i Lukom Bar.

Momir Grbović, konsultant za energetiku zatražio je podršku da se, ukoliko bude potrebno, otklone eventualne administrativne prepreke realizaciji projekta kompanije Sigma Energy, a koji bi se mogli javiti zbog urbanističko-tehničkih planova.

Državni sekretar Martin Ćalasan, kao elektroinženjer, prepoznao je značaj korišćenja energije morskih talasa.

“Verifikovana efikasnost od preko 20 odsto je odlična, jer je mnogo veća od one koju postižu solarni paneli”, ocijenio je Ćalasan.

Šašić je na to odgovorila da su u kontrolisanim uslovima specijalnih bazena postigli efikasnost i do 40 odsto, te da bi se ostvarivanjem rezonance sa talasima ona dodatno mogla unaprijediti.

U raspravi su učestvovali i Branislav Gloginja, HMZS, Sreten Đuretić, World Vision Green Energy i Jagoš Pupović, CGES.

Tokom diskusija je istaknuto da predstavljeni uređaji mogu biti budućnost korišćenja obnovljive energije u Crnoj Gori, a privrednike je interesovalo koliki je procijenjeni period povrata investicije (4-7 godina), te u kom periodu sistem ne radi tokom godine zbog vremenskih uslova (dva odsto).

Predsjednik Odbora Luka Jovanović je najavio da će energetski poslenici obići lokaciju uređaja za pretvaranje energije talasa u električnu, kada bude postavljen u blizini Luke Bar.

RCF

Direktor Sektora za obrazovanje i kvalitet u Komori dr Mladen Perazić prezentovao je projekat Regionalnog Challenge Fonda (RCF), koji je vrijedan 25,5 miliona eura i namijenjen razvoju stručnog obrazovanja.

Njime će se se obezbijediti veća stručnost radne snage prilagođena potrebama tržišta rada.

Sredstva za realizaciju projekta izdvojilo je njemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a povjerena su Njemačkoj razvojnoj banci (KfW).

Glavni implementacioni partner KfW-u je Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana, čiji je glavni koordinator projekta predstavnik Privredne komore Crne Gore Balša Ćulafić.

RCF će u naredne četiri godine podržavati projekte koje sprovode konzorcijumi sačinjeni od institucija za stručno osposobljavanje i obuku te partnerskih privatnih preduzeća, koja su uključena ili se planiraju uključiti u proces obrazovanja učenika za učenje kroz rad.

Konzorcijumi obrazovnih institucija i kompanija, koji budu odabrani nakon procesa selekcije, moći će da dobiju bespovratna sredstva u iznosu od 150.000 do 600.000 eura.

Nijedna država neće moći da dobije manje od 10 odsto sredstava, a ni više od 25 odsto. Vrlo je bitno da se svi akteri dobro pripreme kako Crna Gora mogla da povuče što više sredstava za ovaj projekat.

“Od svih zemalja Zapadnog Balkana, Crna Gora je imala najviše učesnika nacionalnog događaja u okviru projekta RCF-a. Trećeg marta biće organizovana naredna info sesija”, najavio je Perazić.

Dualno obrazovanje

Analizu dualnog obrazovanja predstavio je direktor Centra za stručno obrazovanje Duško Rajković.

Dualno obrazovanje obezbjeđuje uslove za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija učenika u skladu sa potrebama tržišta rada, a poslodavcima omogućava da obrazuju kvalifikovanu radnu snagu prema sopstvenim potrebama. U školskoj 2020/2021. godini, 784 đaka pohađa nastavu u okviru dualnog sistema obrazovanja.

U cilju dalje afirmacije dualnog obrazovanja, neophodno je raditi na njegovoj promociji kroz aktivno učešće svih subjekata društva koji su dio obrazovnog sistema, uključujući podjelu odgovornosti u finansiranju.

Rajković je izrazio zabrinutost što se, zbog pada nataliteta, sve manje učenika upisuje u srednje škole, ali ističe i da se sve više njih odlučuje za stručno obrazovanje u odnosu na gimnazije. Apelovao je na poslodavce da pažljivo razmotre kandidate za školovanje u njihovim kompanijama, kako bi se na taj način omogućilo da dobiju adekvatan kadar za svoje poslovanje.

“Moramo se fokusirati na proizvodne sektore, posebno energetiku gdje nijesu u dovoljnoj mjeri iskorišćeni potencijali za razvoj dualnog obrazovanja”, ocijenio je Rajković.

Apostrofiran je problem što pojedini poslodavci na trećoj godini, kada prestane državno finansiranje, otkazuju ugovore učenicima koji se obrazuju po dualnom sistemu.

“Poslodavci koji razmišljaju o budućnosti treba da ulažu u kadrove, te da ne odustaju od učestvovanja u dualnom obrazovanju”,  naglasio je predsjednik Odbora Jovanović.

Izvještaj o radu

Sekretar Ranko Vukmirović ocijenio je specifičnim ali plodotvornim rad Odbora u pandemijskoj 2020. godini.

Posebno se ističe doprinos Odbora unapređenju zakona o planiranju, energetici i fiskalizaciji.

Formirana je i Grupacija distributera nafte i naftnih derivata koja je ostvarila odličnu saradnju sa resornim ministarstvom i aktivno doprinosi poboljšanju ambijenta za poslovanje u ovoj oblasti.