Ekonomski analitičar i bivši član Borda EPCG Dejan Mijović dostavio je Agenciji za sprečavanje korupcije dopunu prijave za povredu javnog interesa koja upućuje na postojanje korupcije u EPCG. U njoj je između ostalog, kako kaže, skrenuo pažnju ASK da izvršni direktor EPCG Nikola Rovčanin nastavlja da krivotvori važne činjenice i obmanjuje javnost u pogledu ekološke rekonstrukcije Termoelektrane Pljevlja. Takođe je, dodaje Mijović, na zahtjev Agencije, precizirao koga sve smatra odgovornim za povredu javnog interesa.
Prijavu Mijovića prenosimo integralno:
Vaš zahtjev datiran 18. aprila 2022, kojim tražite da u roku od 5 dana dopunim prijavu od 5. aprila, dobio sam mejl porukom koju ste mi uputili 27 aprila 2022. To naglašavam da bi bilo jasno da od ovog drugog datuma (27 aprila) počinje pomenuti rok od 5 dana za dostavu dopune.
Drugi, mnogo ozbiljniji, razlog zašto na tome insistiram je da ostane zapisano da Agencija za sprečavanje korupcije, nažalost, nije bila spremna ili sposobna da izvrši svoju osnovnu preventivnu funkciju, jer nije uvažila moje upozorenje da će se najavljenim početkom radova krajem aprila na ekološkoj rekonstrukciji dodatno povrediti javni interes i znatno uvećati šteta društvu.
Dobro organizovana institucija, posvećena sprečavanju štetnih radnji, ne bi čekala da počnu pomenuti radovi, već bi hitno djelovala i tražila eventualna dodatna razjašnjenja. Agenciji je, nažalost, bilo potrebno 22 dana da jedan rutinski dokument o dopuni prijave pripremi, interno procesuira i pošalje mi ga elektronskom poštom, i to upravo na dan kada su, slučajno ili ne, započeti radovi na osporenoj ekološkoj rekonstrukciji.
U zahtjevu za dopunu tražite da vam objasnim u čemu se tačno sastoji povreda javnog interesa. To sam u prijavi detaljno opisao, ali ako je opširnost izazvala nejasnoću, ovom prilikom ću to uraditi konciznije i preciznije u dijelu koje se odnosi na vaše konkretno pitanje.
Krajem 2020 godine, termolektrana Pljevlja u vlasništvu EPCG je potrošila 20.000 radnih sati koji su joj odlukom Ministarskog savjeta Energetske zajednice bili dozvoljeni za period od 2018 do 2023 godine. Da bi mogla nastaviti rad nakon isteka 20 000 sati, EPCG je, izmedju ostalog, bila dužna da prethodno rekonstruiše termoelektranu radi povećanja njene energetske efikasnosti do nivoa predvidjenog u obavezujućoj EU Direktivi o velikim postrojenjima za sagorijevanje. Konkretno, bilo je potrebno da postojeću energetsku efikasnost od 27 odsto-29 odsto poveća na nivo od 33 odsto ili viši.
Pošto Elektroprivreda to nije uradila prije isteka 20 000 radnih sati, bila je dužna da ispuni znatno strožiji kriterijum pomenute EU Direktive koji ona predvidja za takve slučajeve, tj. da poveća energetsku efikasnost na nivo od 38 odsto – 40 odsto.
Započetim projektom ekološke rekonstrukcije koji je ugovoren za iznos od 70 miliona eura, medjutim, neće se postići taj cilj uskladjivanja rada termoelektrane sa ovom direktivom. Energetska efikasnost termoelektrane nakon rekonstrukcije ostaće na nivou od 27% – 29%, pa će termoelektrana EPCG nastaviti da krši propis koji Crna Gora mora da primjenjuje kao članica Energetskog sporazuma i zemlja-kandidat za članstvo u EU. Zbog toga EPCG neće moći dobiti saglasnost Energetske zajednice i Evropske unije za rad termoelektrane, kao ni integrisanu dozvolu za rad termoelektrane od Agencije Crne Gore za zaštitu životne sredine. To znači da, uprkos ogromnim finansijskim ulaganjima i gubicima proizvodnje električne energije zbog dugog gašenja termoelektrane do završetka ekološke
rekonstrukcije krajem 2025, termoelektrana Pljevlja neće moći po završetku investicije da proizvodi i prodaje električnu energiju. Nedostajuću električnu energiju će EPCG morati da uvozi po skupljim uvoznim cijenama, a te više uvozne cijene dobrim dijelom da prevali na gradjane, zbog čega će i oni pretrpeti štetu koja se mjeri desetinama miliona eura. Zato nije u javnom interesu da državna EPCG ulaže 70 miliona eura iz sopstvenih prihoda i ugasi termoelektranu najmanje dvije godine, koliko je potrebno da se izvedju gradjevinski u montažni radovi na rekonstrukciji. Naprotiv, to je veoma štetno po EPCG, državu i gradjane. Za razliku od mene, predstavnici menadžmenta i Borda EPCG su prije podnošenja moje prijave tvrdili suprotno, da će energetska efikasnost termoelektrane biti uskladjena sa pomenutim evropskim propisom. Nakon moje prijave to više ne rade, sada se izvršni direktor EPCG ograničava na tvrdnju da će “realizacijom ove investicije ispuniti sva očekivanja iz evropskih direktiva kada su u pitanju granične vrijednosti čestica praškastih materija, azota i sumpora”, ali ne kaže da li za to ima odgovarajuću garanciju u potpisanom ugovoru sa izvodjačem.
Tvrdnjom da je “ovo projekat koji omogućava duži radni vijek termoelektrani”, izvršni direktor nastavlja da krivotvori činjenice, jer se za taj projekat ne može dobiti dozvola za rad, pa se njegovom realizacijom ne može osigurati duži radni vijek. Kaže da “onaj ko želi da ga zaustavi, želi da zaustavi EPCG i državu i da od naše zemlje
napravi uvozno zavisnu državu i u jednom teškom periodu“. Istina je, medjutim, upravo suprotna – onaj ko na projektu insistira će tokom najmanje dvije od ukupno tri godine implementacije gradnje, učiniti Crnu Goru potpuno nepotrebno zavisnom od uvoza električne energije, a termoelektrana ni po završetku projekta neće moći da snabdijeva gradjane električnom energijom. (https://www.vijesti.me/vijesti/ekonomija/601678/polozen-kamen-temeljac-za-ekoloskurekonstrukciju-te-pljevlja).
Izvršni direktor, dakle, i dalje prećutkuje važne činjenice i obmanjuje javnost i državne institucije, čime nastavlja da krši javni interes. Termoelektrana ne mora da se zatvori niti da radi nelegalno. Ona može da ostane u pogonu nekoliko godina i bez velikih ulaganja dok se ne izgradi zamjenski objekat. Za tu svrhu je potrebno da EPCG dobije urednu saglasnost od Energetske zajednice i EU kojom bi se odredio njen režim rada. Još nije kasno da se to uradi i izbjegne ogromna šteta koja može nastati. (Vidi https://www.monitor.co.me/dejan-mijovic-ekonomski-analiticar-i-bivsi-clanodbora-direktora-epcg-termoelektrana-i-rudnik-uglja-nece-dugo-potrajati/ )
Moja prijava se zasniva na premisi da menadžment i uprava EPCG moraju da primjenjuju zakon i donose odluke koje bi legalizovale radni status termoelektrane i omogućile joj da nastavi rad. Ekološkom rekonstrukcijom se to ne postiže već samo produžava kršenje domaćeg i evropskog zakona. Termoelektrana ne bi mogla proizvoditi i prodavati električnu energiju po završetku rekonstrukcije krajem 2025 godine kada se očekuje i prijem Crne Gore u Evropsku uniju, u kojoj se već zabranjuje rad tehnološki naprednijih termoelektrana na ugalj. Ukupna šteta po državnu EPCG i društvo bi bila jednaka zbiru uloženih sredstava u investiciju (70 miliona eura ako ne bi bilo dopunksih radova), gubitku domaće proizvodnje električne energije i dopunskim sredstvima za njen uvoz tokom tokom gradnje čiju je ukupnu vrijednost teško procijeniti zbog ogromnog rasta cijena, ali se mjeri u desetinama miliona eura.
Za ovu krupnu povredu javnog interesa koja upućuje i na mogućnost postojanja korupcije smatram najodgovornijim sadašnjeg izvršnog direktora EPCG koji je predložio nastavak projekta i članove Borda EPCG koji su odobrili dopunska sredstva i nastavak realizacije ekološke rekonstrukcije sa izvodjačima radova, a njihova imena su navedena na zvaničnom sajtu EPCG https://www.epcg.com/o-nama/odbor-direktora
Nemam informaciju da li su svi navedeni članovi Borda učestvovali u glasanju niti da li je neki od njih glasao protiv nastavka realizacije projekta. Kao što sam naveo u prijavi, Agencija može kod Energetske zajednice ili kod EU Delegacije u Crnoj Gori dodatno provjeriti da li je započeta ekološka rekonstrukcija u skladu sa evropskim direktivama.