Evropska investiciona banka je u okviru svog finansijskog paketa vrijednog 1,7 milijardi eura za podršku oporavku Zapadnog Balkana od posljedica pandemije COVID-19 već mobilisala više od milijardu eura, saopšteno je danas iz te institucije.
“Evropska investiciona banka pozdravlja spremnost lidera zemalja Zapadnog Balkana da pristupe realizaciji Ekonomsko-investicionog plana Evropske komisije. U okviru ovog plana prioritet će biti investicije u oblastima infrastrukture, kao i projekti koji omogućavaju zelenu i digitalnu tranziciju regiona ka inkluzivnim i održivim modelima ekonomije zasnovanih na znanju”, ističu u EIB.
Predsjednik Evropske investicione banke Verner Hojer izrazio je spremnost Banke Evropske unije da svojim investicijama direktno podrži sprovođenje tih planova. Grupa Evropske investicione banke, koja u svom sastavu pored EIB ima i Evropski investicioni fond (EIF), povećaće investicije u privatni sektor i omogućiti nove finansijske instrumente za njegov razvoj u okviru novog garancijskog instrumenta EU za Zapadni Balkan.
“Pored EIB grupe i ostali učesnici na Samitu u Sofiji spremni su da podrže realizaciju Zelene agende i pomognu stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu. EIB će kao klimatska banka EU obezbijediti finansijsku i tehničku podršku za investicije koje doprinose zelenoj tranziciji regiona, uključujući postepenu diversifikaciju energetskog sektora uvođenjem obnovljivih i održivih izvora energije kako bi region postepeno smanjio emisije ugljendioksida. Ova inicijativa ima za cilj da pomogne Evropi da do 2050. godine postane prvi klimatski neutralni kontinent u skladu sa planovima iz „Zelenog dogovora“ Evropske komisije”, naglašavaju u EIB-u.
Kako dodaju, pojačaće i investicije u projekte koji omogućavaju digitalnu transformaciju Zapadnog Balkana.
“Uvođenje „pametnih“, digitalnih tehnologija doprinijeće održivom i inkluzivnom rastu ekonomija u regionu. Investicije u digitalizaciju ubrzaće oporavak i razvoj privatnog sektora, poboljšati efikasnost i sposobnost javne administracije da funkcioniše čak i u izazovima poput pandemije COVIDA-19. Izgradnja bolje energetske, digitalne i transportne mreže koje je EIB spremna da podrži pozitivno će uticati na razvoj regionalne ekonomije kroz efikasniju trgovinsku razmjenu, povećanu konkurentnost preduzeća i otvaranje novih radnih mjesta”, navode u EIB.
Hojer je izjavio da je glavni cilj Berlinskog procesa da omogući više investicija u Zapadni Balkana, a EIB je spreman da doprinese kroz podršku Ekonomsko-investicionom plan komesara Varheljija.
“Za našu banku je veliko zadovoljstvo da kroz realizaciju ovog plana nastavi sa unapređivanjem svoje dugoročne saradnje sa Evropskom komisijom, zemljama članicama EU, srodnim međunarodnim finansijskim institucijama i partnerima sa Zapadnog Balkana. Kao klimatska banka EU, sa ambicioznim planom da doprinese borbi protiv klimatskih promjena – pozdravljamo snažnu političku posvećenost lidera zemalja Zapadnog Balkana sprovođenju Zelene agende EU. Naša banka je spremna da ih podrži tehnički i finansijski u ovom zahtjevnom zadatku od ključne važnosti. Inicijativa za stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta koja je najavljena je dobar primjer kako region može da ubrza reforme i poboljša ekonomski ambijent. Ona je pravovremena jer nam predstoji oporavak od pandemije COVID-19. Veći protok robe, usluga, kapitala i visoko obrazovana radna snaga pomoći će da ovaj region postane još atraktivniji za investicije i trgovinu, dok će usklađivanje sa pravilima koje važe u EU stvoriti još veće poverenje investitora u region”, poručio je on.
Komesar EU za susjedstvo i proširenje Oliver Varhelji rekao je da će Evropska komisija blisko sarađivati sa svim međunarodnim finansijskim institucijama poput Evropske investicione banke kako bi se Ekonomsko-investicioni plan realizovao kroz konkretne projekte, počevši od vodećih prioriteta.
“Plan predstavlja čvrstu bazu na kojoj možemo da gradimo naše zajedničke ciljeve ka stabilnijem, prosperitetnijem Zapadnom Balkanu i ubrzamo njegov put ka evropskim integracijama. On može da promijeni ekonomski ambijent regiona u narednih četiri do pet godina”, zaključio je Varhelji.