GROBARI CRNOGORSKE PRIVREDE: Aerodrome daju pod koncesiju, a kupuju rashodovani trajekt star preko pola vijeka

Vlada Crne Gore planira da da Aerodrom u Beranama na koncesiju njemačkom investitoru Majku Štajnmileru, dok u isto vrijeme uzima trajektne linije Kamenari – Lepetani i kupuje trajekte stare pola vijeka za preko pola miliona eura. Sumnjiva kupovina trajekta, koji je jutros opet dimio, je već kod nadležnih istražnih organa ali  to nije jedini u najmanju ruku sporan potez Vlade u tehničkom mandatu koja se hvali „podržavljavanjem“ preduzeća – na sličan način je potrošila oko 20 miliona eura za kupovinu nikšićke Željezare, bez biznis plana i suprotnom svakoj ekonomskoj logici. Kupovina Željezare je školski primjer uticaja političke ekonomije na poslovanje Elektroprivrede.  Elektroprivreda je u momentu donošenja odluke o kupovini privatne kompanije Željezare, bila u zoni poslovnog gubitka i sa pogoršanom likvidnošću jer su uzimali kredit od jedne komercijalne banke.

Ministar finansija Aleksandar Damjanović je izjavio da je EPCG u problemima, ali ipak odobrava kupovinu Željezare i uplaćuje 15 miliona za kupovinu akcija EPCG, koje su svakako trebale da pripadnu državi, pri čemu nema odluku nadležne Agencije o tome da li je riječ o dozvoljenoj državnoj pomoći. I pri tome je sredstva za kupovinu hartija od vrijednosti MF isplatilo sa tekuće budžetske rezerve, direktno povećavajući deficit budžeta. Odbor direktora EPCG donosi odluku o kupovini Željezare bez adekvatne cost-benefit analize i to radi bez saglasnosti Skupštine akcionara.

Spinovi o kupovini imovine Željezare nijesu realni. Realno je da EPCG kupila kompaniju „TOSCELIK ALLOYED ENGINEERING STEEL NIKŠIĆ”, koja ima preko 63 miliona eura obaveza, odnosno dugova, prema bilansu iz 2021, višemilionske gubitke (oko sedam miliona eura u 2021), dok joj je ukupna aktiva (imovina) bila 13 miliona, a za to je nezakonito potrošeno još 15 miliona novca iz budžeta države.

I kupovina akcija Luke Bar će vjerovatno dobiti epilog u tužilaštvu. Država je na Montenegroberzi kupila oko devet miliona akcija Luke Bar, po ukupnoj cijeni od 8,18 miliona eura. Da li je bilo insajderskih informacija o namjeri Vlade da kupi akcije, što je dovelo do porasta cijene na berzi sa 25 centi na euro po akciji, moralo bi da bude predmet istrage. Međutim, pitanje na koje bi, po službenoj dužnosti, odgovor trebalo da potraže nadležni državni organi, u prvom redu Specijalno državno tužilaštvo, je kako je angažovana brokerska kuća za ovu transakciju, s obzirom na to da nije sproveden tender za ovaj posao vrijedan više od devet miliona eura.

Država je tako postala vlasnik dvije trećine akcija Luke Bar iako im realno nije potrebna dvotrećinska većina jer je već imala većinski paket akcija. Vlada je u Odluci pravdala ovakav postupak „rezultatima ekonomsko-finansijske analize Luke izrađene u svrhu procjene ekonomske isplativosti eventualnog zaključenja posla, a koje nedvosmisleno ukazuju da, kada se sagleda uticaj lučkog poslovanja na parametre koji karakterišu funkcionisanje privrednog sistema i opravdanost ulaganja u lučke projekte, treba imati u vidu da lučke djelatnosti imaju izražene multiplikativne efekte – jedan euro prihoda luke se višestruko umnožava po osnovu prihoda koje ostvaruju ostali subjekti transportnog lanca roba“.

Istina je, međutim, drugačija. Iza spinova medija bliskih vlasti o tome kako je Luka Bar za devet mjeseci ove godine imala rekorde u poslovanju i ostvarila neto profit od 5,2 miliona eura krije se činjenica da kompanija ima gubitak iz prethodnih godina u vrijednosti od 14,4 miliona eura, što onemogućava isplatu dividendi dok se ne ispeglaju gubici.

Dakle, profitabilnost ne može biti razlog za ovakvu odluku Vlade Crne Gore.

Najava da Vlada na ovaj način planira objedinjavanje lučkih kapaciteta podijeljenih 2009. godine, od čega su Kontejnerski terminali i prodati 2013. turskoj kompaniji “Global ports”, koja je od njih formirala novu firmu “Port of Adria”, takođe nema ekonomskog opravdanja, a i zakonski je vrlo upitna. Jer “Port of Adria” godinama posluje sa gubitkom, što akumulirani gubitak iznosi 35,6 miliona eura, dugoročne i kratkoročne obaveze od 34 miliona…

I dok ”baca” na desetine miliona eura državnog novca na, u najmanju ruku, sumnjive, neprofitabilne poslove, država daje aerodrom u Beranama pod koncesiju. Priča o aerodromu u ovom gradu je odavno aktivna, ali je dobila na atraktivnosti otvaranjem prve dionice auto puta i probijanjem tunela kroz Bjelasicu uz novi regionalni put Berane – Kolašin. Kolašin je grad investicinog buma, u kome se u ovom momentu gradi desetak hotela visoke kategorije. Turista neće nedostajati, a aerodrom u Beranama je najbliža konekcija za goste iz inostranstva. Upravo je beranski aerodrom primjer kompanije kojom bi trebalo da gazduje država. Međutim, u situaciji kada u izvršnoj vlasti dominira neznanje i političko ali, kako se sumnja, i finansijsko profiterstvo na štetu građana, ekonomska papazjanija će dovesti državu do bankrota koji je sve izvjesniji.

L.P.Đ.