Prošloj godini Crna Gora je ostvarila značajnu stopu ekonomskog rasta, a viceguverner Centralne banke Nikola Fabris kaže da je stopu od 4,9 odsto malo ko očekivao, a sa optimizmom gleda na godinu pred nama.
“Ono što mi očekujemo jeste da ćemo imati relativno visoku stopu ekonomskog rasta. Nije realno da ćemo očekivati visoku stopu rasta kao što smo ostavrili prošle godine. Moramo biti realni imajući u vidu da je i ta stopa rasta bila viša nego što je bilo ko očekivao, a sa druge strane vi ćete imati i efekat visoke baze jer ćete BDP iz ove upoređivati sa BDP-om iz prošle godine tako da mislim da treba očekivati umjereno visoku stopu ekonomskog rasta, a to je vjerovatno negdje blizu tro odsto”, kazao je Fabris u intervjuu za Nova M.
Fabris navodi i da je Crna Gora zemlja koja ima veliki potencijal za privlačenje stranih investicja. Šansu treba da tražimo u sektorima turizma i energetike, a potrebna je i bolja valorizacija poljoprivrede.
“U januaru mjeecu ove godine imali smo neto priliv direktnih investicija oko 44 miliona eura prema preliminarnim podacima, što je jako visok priliv, tako da je generalno moje očekivanje da ćemo još dugi niz godina imati visoko učešće priliva stranih investicija, s obzirom da u Crnoj Gori postoji dosta investicionih mogućnosti za koje su zainteresovani strani investitori, počevši od turizma, energetike pa i nekih drugih oblasti kao što je poljoprivreda koja nije dovoljno iskorištena i koja bi mogla biti atraktivnija u nekom narednom periodu”, poručuje on.
Sve što se dešava u Atlas i Invest banci Montenegro, smatra Fabris, ne može negativno uticati na bankarski sistem u Crnoj Gori. Statistika pokazuje da je depozita više, a loših kredita manje.
“Ukoliko pogledamo ključne bankarske indikatore evidentno je da sa podacima kojima trenutno raspolažemo za decembar prošle godine nije bilo negativnih dešavanja čak naprotiv imali smo poboljšanje svih indikatora, došlo je do rasta kredita, depozita, a nivo loših kredita je opao tako da nijesmo imali nikakvo ugrožavanje finansijske stabilnosti niti prelivanje negativnih efekata iz ove dvije banke”, istakao je viceguverner.
Nivo javnog duga u Crnoj Gori jeste visok, ali ne predstavlja alarm za državu. Fabris poručuje da je važno nastaviti sa mjerama fiskalne konsolidacije a posebno ga raduje što država uredno izmiruje svoje obaveze.
“Na posljednoj emisiji euro obveznica ostvarena je najniža kamatna stopa ikada, što govori da i finansijska tržišta imaju povjerenje u fiskalnu politiku, tako da ja lično mislim da fiskalna stabilnost nije ugrožena i da neće biti ugrožena ukoliko nastavimo sa primjenom dogovorenih mjera fiskalne konsolidacije”, zaključuje Fabris.
Prema projekcijama Vlade javni dug Crne Gore je na kraju prošle godine bio oko 3,2 milijarde eura ili nešto preko 70 odsto bruto domaćeg proizvoda.