Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD odlučila je da, usljed pandemije korona virusa koja je donijela rizik povećanja sive ekonomije, pomogne Crnoj Gori u reformi inspekcijskog nadzora.
Uprava za inspekcijske poslove, kako je saopšteno, u procesu je izrade IT sistema za povezivanje svih inspekcija, pa će biti dragocjena iskustva iz realizacije projekta razvoja sistema ”eInspektor” koji je implementiran u Srbiji takođe pod okriljem EBRD, u saradnji s NALED-om-javno-privatnim udruženjem za unaprijeđenje poslovnog okruženja.
”Poboljšanje poslovnog i investicionog okruženja jedan je od prioriteta EBRD u regionu Zapadnog Balkana, i u skladu sa tim u okviru Inicijative za unapređenje investicione klime i upravljanja, EBRD podržava reformu inspekcija u Srbiji, a od skoro i u Crnoj Gori. Sprovođenje programa u Srbiji je već donijelo konkretna poboljšanja u efikasnosti rada inspekcijskih službi, što se posebno pokazalo korisnim u cilju kontrolisanja sprovođenja epidemioloških mera tokom pandemije. Radujemo se da ćemo sa NALED-om stečena znanja i iskustva iskoristiti da podržimo reformu inspekcija u Crnoj Gori u saradnji sa Upravom za inspekcijske poslove”, kazala je koordinatorka projekta iz EBRD Jelena Ćirković.
U Upravi su kazali da je EBRD omogućila realizaciju projekta unapređenja inspekcijskog nadzora u Crnoj Gori, angažujući tim NALED-a koji će pripremiti tri važna instrumenta za jačanje efikasnosti inspekcija u Crnoj Gori – kontrolne liste za provjeru zakonitosti poslovanja kompanija i preduzetnika, registar firmi i njihovih objekata koje su predmet nadzora, kao i kriterijume za uvođenje analize rizika u rad inspekcija.
”Važno je napomenuti da će nakon kompletnog kreiranja kontrolnih listi, koje se očekuje do aprila naredne godine, one će kao i u Srbiji biti javno dostupne i privrednici će moći, odgovaranjem na niz jednostavnih pitanja, da sami provjere da li posluju u skladu sa zakonom i da bolje razumiju propise. Inspektori će moći uz pomoć kontrolnih listi i matrica za procjenu rizika da rangiraju privredu po nivou rizičnosti i tako odrede prioritete u nadzoru”, kazala je koordinatorka za analitiku u NALED-u Milica Anđelković-Đoković.
Odgovorni privrednici će na taj način, kako je dodala, biti manje opterećeni kontrolama jer će ih inspektori rjeđe posjećivati, a subjekti kod kojih se utvrdi kršenje propisa biće kontrolisani u intezivnijoj mjeri sve dok ne koriguju poslovanje.
Kada je riječ o Registru subjekata i objekata nadzora, ova objedinjena baza podataka o privredi omogućiće inspektorima da brže dođu do potrebnih podataka o nadziranim firmama i bolje pripreme kontrole što, dugoročno posmatrano, može značiti i smanjenje opterećenja privrednika usljed efikasnijih kontrola.
”Treba imati na umu da će za implementaciju svih navedenih produkata ovog projekta biti potreban duži period, što je uslovljeno ne samo kompleksnošću sistema već i umnogome zavisi i od podrške drugih institucija u dijelu uvezivanja relevantnih registara”, zaključili su u Upravi za inspekcijske poslove.