Rast bruto društvenog proizvoda (BDP) u prvom kvartalu ove godine trebalo je da bude veći od 7,2 odsto jer smo tada imali visok rast zarada, shodno programu Evropa sad, kazao je Pobjedi ekonomski analitičar Mirza Mulešković.
On smatra da, uprkos rastu BDP-a, nije došlo do poboljšanja standarda građana, shodno rastu minimalnih i prosječnih primanja.
– Dobro je što je došlo do rasta BDP-a i za očekivati je bilo da do toga dođe jer smo u uporednom prvom kvartalu 2021. imali veliki pad od 6,4 odsto, usljed uticaja pandemije i stopiranja i usporenosti ekonomskih aktivnosti. Sa druge strane, rast BDP-a je morao pratiti znatno povećanje zarada jer potrošnja stanovništva u velikoj mjeri participira u strukturi BDP-a – rekao je Mulešković.
Površna tumačenja
Prema zvaničnim podacima Monstata, crnogorski BDP je u prva tri mjeseca ove godine iznosio 1,03 milijarde eura i porastao je 7,2 odsto, što je znatno više od prosječnog rasta u državama EU od 5,6 odsto. Taj podatak iskoristio je ministar ekonomskog razvoja Goran Đurović da se na Tviteru pohvali da je Crna Gora uspješna priča, što je podržao njegov partijski kolega Miloš Konatar.
Rast BDP-a juče je komentarisao i poslanik SD Boris Mugoša, ocjenjujući da ga iznenađuje pretjerano slavljenje ovog rezultata, te poručio kolegama da pričaju realne stvari jer građani najbolje znaju koliko im je porastao standard.
– Dobro je što BDP raste, ali površno statističko tumačenje rasta BDP-a nije relevantno. Prvo treba pogledati u odnosu na koji period se upoređuje kretanje BDP-a, što je u ovom slučaju prvi kvartal 2021. godine kad je stopa realnog rasta BDP-a u Crnoj Gori iznosila -6,4 odsto i prema podacima Eurostata, tadašnji kvartalni pad crnogorskog BDP-a je bio najveći u Evropi – ukazao je Mugoša, pojašnjavajući da zbog toga ovo povećanje BDP-a nije za preveliko hvaljenje.
– Osim toga, treba uvijek sagledati strukturu BDP-a koja govori o tome koliko je ,,kvalitetan” rast i da sve navedeno, iako je BDP nedostatan pokazatelj u tom
dijelu, može djelimično pokazati koliko rast BDP-a ima suštinski veze sa rastom standarda. Standard su plate kroz kupovnu moć, kvalitet i dostupnost zdravstvenih usluga, putna i komunalne infrastruktura… – naveo je Mugoša, poručujući da je danas u Crnoj Gori degutantno svako oduševljenje kada je u pitanju ekonomsko-socijalna situacija.
Neizvjesne prognoze
Zvaničnici Svjetske banke i MMF-a nedavno su saopštili da revidiraju prognoze rasta crnogorskog BDP-a u ovoj godini sa januarskih 5,6 na 3,6, odnosno 3,8 odsto. Glavni razlozi za to su velika neizvjesnost izazvana ratom u Ukrajini i rastom inflacije.
Na pitanje Pobjede kakav ekonomski rast očekuje do kraja godine, Mulešković je odgovorio da se nada da će on biti 3,6 odsto, koliko su trenutne procjene međunarodnih finansijskih institucija.
– Rast će u velikoj mjeri zavisiti od turističke sezone. Moraćemo zbog ovolike inflacije pažljivo da pratimo kako se sve to kreće jer nekad inflacija može da zamagli postignute rezultate, tj. da poveća rast BDP-a. Sve će pokazati drugi i treći kvartal. Ovo treba da bude veliki alarm za donosioce odluka da se ekonomija nije oporavila i da treba ulagati u razvoj realnog sektora – zaključio je Mulešković.