Lingvista Nick Enfield kreirao je pravila o ponašanju tokom govora, a nakon što je ispratio sate razgovora iz stvarnog života. Budući da je čovječanstvo počelo da razgovara i sa mašinama – od Alexa-e i Siri, do humanoidnih robota – ovaj naučnik je svoja interesovanja proširio i na ovo polje, a kako bi utvrdio koliko se ovakvi razgovori razlikuju od regularnih.
Ovakva istraživanja ne služe samo da bi se razumjele mašine, već da bi se detaljnije protumačilo i to kako se ljudska bića ponašaju tokom verbalne komunikacije, bilo da se radi o međuljudskoj, ili o komunikaciji sa mašinama. U priču je ušao i robot Sophia, te je Enfield dobio nekoliko sati snimaka u okviru kojih je robot u chatbot modu, što znači da koristi kameru da bi posmatrao ljude, te konverter koji tekst pretvara u govor, a kako bi lakše komunicirao. Tako se došlo do zaključka da Sophia ponekad daje jednostavne odgovore, a ponekad kompleksnije, te ponekad komunicira kao oni ljudi koji ne žele da daju jasan odgovor na postavljeno pitanje. Sophia tako može da na pitanja odgovara i indirektno, te da na postavljeno pitanje „da li je usamljena“ odgovori „da je stalno okružena ljudima,“ što nije „ne,“ već je način na koji ljudi često odgovaraju na pitanja koja im nijesu prijatna.
Tako se čini da Sophia napreduje, i da je budućnost razgovora sa ljudskim mašinama ispred nas, ali eksperti ističu da će se uvijek više cijeniti, i da će se više očekivati od komunikacije sa drugim ljudskim bićima, te dodaju da bi baš tako i trebalo da bude.