Tim Guglovih istraživača predvođenih Džonom Martinisom postigli su kvantnu nadmoć prvi put u istoriji, navodi se u tekstu Fajnenšel tajmsa. Tvrdnja o tome pojavila se u izvještaju na Nasinom sajtu, ali je od tada sa njega skinuta. Gugl je odbio da odgovori na pitanja o tačnosti navoda koja su poslali sa Univerziteta MIT.
Ukoliko je Gugl zaista postigao kvantnu nadmoć, to bi značilo da je otključao sposobnost kvantnih računara da rešavaju probleme koje klasični kompjuteri ili nisu u stanju ili im treba mnogo više vremena.
Gugl se dogovorio prošle godine sa Nasom o korišćenju njihovih superkompjutera kao repera za svoje oglede kvantne nadmoći.
Prema navodima Fajnenšal tajmsa, u izvještaju je pisalo da je Guglov kvantni procesor bio u stanju da za tri minuta i 20 sekundi završi izračunavanja za koja je današnjem najnaprednijem superkompjuteru Samit potrebno oko 10.000 godina.
U povučenom izvještaju stručnjaci su rekli da „ogled predstavlja prvu komputaciju koju može da izvede samo kvantni procesor“.
Zašto su kvantni računari toliko brži?
Kvantni kompjuteri su toliko moćni jer koriste „kvantne bite“, takozvane kubite. Za razliku od uobičajenih bita, koji su ili 1 ili 0, kubiti, laički pojednostavljeno, mogu da budu oba istovremeno.
Zahvaljujući kvantnom fenomenu, kvantni računari mogu da uporedo obrađuju ogromne količine informacija, dok tradicionalni kompjuteri moraju da ih obrađuju sekvencionalno, odnosno postepeno.
Koliko je ovakvo dostignuće značajno možda je najbolje opisao profesor Vil Oliver sa MIT, koji je na konferenciji Emtek uporedio ovu prekretnicu sa prvim letom braće Rajt, piše portal Tehnolodži rivju.
Istakao je da bi ovakav uspjeh dao prijekopotrebni podsticaj na polju kvantnih mašina, koji bi im pomogao da postignu zacrtane ciljeve daleko brže. Njihova ogromna procesorska moć mogla bi da pomogne u pronalaženju novih ljekova, medicinskih rješenja, materijala, da stvori mnogo efikasnije lance snabdijevanja i dovede do veoma napredne vještačke inteligencije.