Piše: Prof.dr Goran Barović
Šta nas čeka, kojim ćemo putem ići, gdje ćemo završiti, kako ćemo završiti, sa koje strane zida, ili već čega, što će nas ograđivati, a oće? Pitanja se ređaju, odgovora ne da nema, nego su sve dalje, što se više pita odgovori se sve više izmiču. Da mi nešto pogrešno ne radimo, tj. pitamo tj. da neko nešto pogrešno ne radi, a mi pitamo sa razlogom?
Globalna situacija se usložnjava, problemi se ne rješavaju, čak se produbljuju, otvaraju se novi, a rezultata nema. Velike sile okupirane su svojim problemima pa malo okreću glavu ka periferiji, mada, sa periferije se do centra prelije brzo, nekad mnogo brže nego što se misli, ali da sačekamo, nemamo drugi izbor. Po nekad se uključe, obećaju, pa „zaborave šta su rekli“ kao što su Makedoniji obećali, postavljali uslove dok ih nijesu ispunili, a posle toga promjenili pravila, i ništa. I mi smo dio nekih eksperimenta, a rezultat je već poznat, samo oni to ne vide, ili neće da vide ili to rade smišljeno, što je realnije. Nude nam se napr. otvaranje institucija za rješavanje važnih društvenih anomalija, ali saradnike biraju po principu „ostaviću lisicu da čuva kokoške“. Tačno pomislim da bi im trebalo reći, nemojte nam više ovako pomagati, nego naši nadležni ćute i trpe, ne vide, ne smiju, ne znaju, ne mogu … Nešto jeste ili je od svega po malo!
Evidentan je pokušaj formiranja tri nova bloka na Evropskom tlu koji će obilježiti naredne godine. Dva su velika i jedan mali.
Jedan blok se pokušava formirati oružanim putem, uništavajući sve kuda prođe, izazivajući katastrofu još uvijek nesagledivih razmjera. Krenulo je silovito, ogromnom snagom i sa velikim planovima, međutim, realizacija nije išla predviđenom dinamikom, narod bi rekao, ispali su „maloduvi“. Oni što su za sebe tvrdili da su prvi u svijetu, ispostavi se da su drugi i tamo đe ratuju. Šminka koju su crtali sve ove godine unazad bila je lošeg kvaliteta pa se brzo sprala. Sami priznadoše da nemaju sopstvenu snagu pa su je počeli uvoziti, a to nije duga vijeka, dok ima para ima i ratovanja, a kad para ponestane, (a nestalo je) nestaće i ratnici. Sad je samo pitanje, kako se povući, jer ono što su naumili ne mogu ostvariti, naprijed im ne daju, nazad ne smiju, i kako dalje? Sad su se našli u onoj gdje kaže, „dala dukat da uđe u kolo, a dva bi da izađe“ nego ni za to nemaju! Možda nađu rješenje u otvaranju novog žarišta, da se malo promijeni tema i ne priča o ovom porazu, a neće valjda.
Drugi blok, značajno manji, krenuo se formirati diplomatskim putem, „dobrovoljnim udruživanjem“ (ko je rekao ucjenjivanjem?) odabranih regionalnih činilaca, a sve se to radi samo za dobro drugih, ne za dobro pokretača inicijative, (tako bar pokretač kaže). Ono, jesu li nekad pokušali vojno da regulišu svoje planove, jesu, kako se završilo, znamo svi (ne ponovilo se!). Nude se brda i doline članovima nove zajednice, ali se pravi razlozi ne pominju, udica je bačena, pa ko se upeca. Zna se desiti da pokretač inicijative svako malo demonstrira svoju vojnu nadmoćnost u regionu, povremeno zaprijeti mogućim članovima novog bloka da bi mogao vojno intervenisati, ali eto neće jer je dobar, pa bi vjerovatno trebalo da nas to prelomi da pristanemo i prihvatimo udruživanje, (neko to nazva dobrovoljna okupacija, ali neka sad …) kao i do sad, mnogo puta „pošteno“ ispruženu ruku. Ne znam sa kim se ova „sila“ trka, ali mora da ja nešto ne vidim, jer, oko njih niko nije zainteresovan za rat, pa vojnu moć niko i ne pominje, radije bi na neke druge teme razgovarali, ali za razgovor treba dvoje. Ima ih i kod nas koji bi prihvatili „otvoreni“ savez, a razloge im znamo, i ime, narod ih zove „tuđe večere“. Drugi koji nijesu za „otvoreni“ savez, nadam se većinski, imaju mali problem. Pamte „davanje podrške“ (ču mene drške) pa bi ipak izabrali neki put, za koji misle da je bolji. Iako se samozvani lider regiona duva referencama, malo ima neslaganja sa onim što nam kroz svoje poruke šalje i kakav se želi predstaviti i realnog stanja kakvo se vidi da je. Ta samozvana sila je bila angažovana u više akcija u poslednje vrijeme, ali nešto se ne sjećam da su ostvarili ni jedan cilj zbog kojeg su kretali u njih. Svaki put je rezultat bio isti, poraz! Doduše, nešto ne vidim ni kod kuće da imaju sređeno stanje, daleko od toga. Koliko se čita iz njihovih medija, ne mogu da regulišu ponašanje navijačkih grupa na pojedimim stadionima, a ne nešto ozbiljnije da urade, no dobro. Mogu pričati, pa ko vjeruje, neka mu ga. U svakom slučaju za sad su bolji od onih iz prvog bloka, retorički ih podržavaju i još uvijek nikog barem vojno ne ugrožavaju.
Treći blok, ostatak svijeta, zida zid da se ogradi od prethodna dva. Zidanje ide sa manje ili više uspjeha jer ovi što zidaju očigedno koriste različite materijale, tehnike i imaju različitu brzinu napredovanja. Zid neđe drži, neđe pušta, neđe se nakrivio, nijesu baš ni svi noseći stubovi postavljeni kako treba, ali počinje ostvarivati funkciju. Trebaće dosta zakrpa, ako se misli da dobro drži, jer rupe će se proširivati, pa nikakva vajda od njega.
Na kraju, ali najvažnije! Đe smo mi u svemu ovome? Sa koje strane zida će nas ovi naši postaviti. Nešto ne vidim da ima jedinstva kod ovih što se najavljuju da će doći. Neki zidaju zid, a drugi raziđiju, jedni se kunu u Evropu, a drugi je proklinju, ima ih da bi sa onim iz prvog bloka da ratuju, ali za sad samo iz fotelje, ono jes da im je jedino iskustvo ratovanja iz igrica i tu su, kako kažu, stalno pobjeđivali,(bili su višestruki prvaci ulaza, malo li je) pa bi i u stvarnosti malo da pucaju, nego se bojim da bi im kod prvog metka uši procikle bilo ono „operisan sam“ vratite me kući. Ima i onih koji bi u drugi blok, razlog je poznat, već je toliko puta obrazložen, da ne trošim ni vrijeme ni slova, uzalud. Više me brinu ovi što bi u treći blok, ono jes da napredno razmišljaju, ali ne vidim ništa da preduzimaju da se to i ostvari! Kako ih probuditi, ne znam, prošla je zima i otoplilo je, i ovi što ulaze u hibernaciju su davno „ustali“, no šta nam ostaje bez da čekamo? Neko reče da nijesu u izolaciji! Moguće, vidiš, toga se nijesam sjetio, korona je, pa je sigurno zbog toga! E ako je to, onda je opravdano. No se nešto odužila ova izolacija!? Mora da je neki novi soj, pa se moraju pričuvati. Bolje, onda da su tamo. Kako protrošiti vrijeme dok se svi ne probudimo? Možda je najbolje naći neku zabavu, a da bude korisna. Sjetio sam se! Igraćemo igrice, jer to nam se, kako je krenulo, može debelo isplatiti. Slušajući još uvijek aktuelnog ministra kako nas sjetuje da se bavimo kriptovalutama i da na takav način treba da zarađujemo novac realno očekujem da naredni korak bude, ako ga zapane, da one poene koje osvajamo u igricama možemo pretvoriti u neku od konvertibilnih valuta, a i uklapa se u prethodna rješnja koja nam je sa kolegama davao. Samo napravite screenshot ekrana i pošaljete banci, i eto para na računu. Takve eksperte smo dobili za džabe, (viđećemo tek koliko su nas koštali) i opet nam ne valja, a trebalo se sjetiti ovakve ideje. Samo ne znam što ostali svijet ovo maestralno rješenje ne prekopira od nas i obogati se za kratko vrijeme. Opet kasne, već sam to više puta rekao!
A što se tiče ovih „naših“ koji nas „vode u svijetlu budućnost“ mislim da testament dede Pantelije iz maratonaca najbolje govori „ …jer u vas deco sve zajedno, nemam, ni malo poverenja. Žao mi je što ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško pasti!”