Žene sa invaliditetom, u odnosu na muškarce, više ulažu u sopstveno obrazovanje i u većem broju smatraju da su obrazovne institucije u potpunosti nepristupačne osobama sa invaliditetom (OSI), što predstavlja značajan problem prilikom njihovog zaposlenja.
To je saopšteno na pres konferenciji Saveza udruženja paraplegičara Crne Gore na kojoj je predstavljena analiza Kvalitet zaposlenosti žena sa invaliditetom u Crnoj Gori.
Generalni sekretar Udruženja paraplegičara Podgorica, Dejan Bašanović, kazao je predstavljajući analizu “Kvalitet zaposlenosti žena s invaliditetom u Crnoj Gori” da je u njenoj realizaciji učestvovalo 125 lica sa invaliditetom, 93 lica bez invaliditeta i 30 poslodavaca iz Podgorice, Kotora, Rožaja, Bara, Cetinja i Bijelog Polja.
„Analiza je pokazala kad je u pitanju obrazovanje 84,8 odsto OSI je pohađalo redovnu školu, a 15,2 odsto Resursni centar. Iz analize možemo da vidimo da žene sa invaliditetom više završavaju visoko obrazovanje u odnosu na muškarce“, naveo je Bašanović.
Govoreći o pristupačnosti obrazovnih institucija, Bašanović je rekao da se 35,5 odsto OSI izjasnilo da su te institucije potpuno nepristupačne, 58,1 odsto da sz djelimično nepristupačne, četiri odsto da su u najvećoj mjeri pristupačne i 2,4 odsto u potpunosti pristupačne.
„Ovdje dolazimo do podatka da se preko 90 odsto ispitanika izjasnilo da nije zadovoljno pristupačnošću obrazovnih institucija u Crnoj Gori, što se održava i na zapošljavanje. 49,2 odsto OSI smatra da se teže zaposliti usred nepristupačnosti obrazovnih institucija, 45,2 odsto djelimično teže zapošljavanje. Tu dobijamo broj da više od 90 odsto OSI smatra da nepristupačnost obrazovnih institucija i nedostatak obrazovanja predstavljaju smetnju za zapošljavanje“, rekao je Bašanović.
Kad je u pitanju dobijanje adekvatnog obrazovanja, OSI su se izjasnile da je 32,3 odsto veoma teško, 52,4 odsto teško, a 15,3 odsto da nije teško dobiti adekvatno obrazovanje.
„To upućuje da se mora raditi u dijelu otklanjanja arhitektnoskih barijera kad su u pitanju obrazovne institucije“, rekao je Bašanović.
Kazao je da je u istraživanju učestvovalo 69,4 odsto OSI sa tjelesnim invaliditetom, 6,5 odsto sa oštećenjem vida, 12,1 odsto sa oštećenjem sluha i govora, 5,6 odsto sa kombinovanim invaliditetom, dok ih je 6,5 imalo drugi invaliditet.
„Kad je u pitanju pomoć u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, 33,9 odsto OSI je izjavilo da im je potrebna, a 66,1 odsto da nije. Analiza je pokazala da 37,9 odsto OSI smatra da je veoma teško dobiti odgovarajuće radno mjesto, 46 odsto da je teško, a 16,1 odsto da nije teško. Prosjek čekanja za zaposlenje je 5,3 godina“, naveo je Bašanović.
Govoreći o usklađenosti radnog mjesta, 75,6 odsto OSI smatra da je ono usklađeno, 17,9 odsto smatra da imaju višu stručnu spremu u odnosu na radno mjesto.
„Kad je u pitanju adaptiranost radnog mjesta, 44,7 odsto OSI smatra da je ono zadovoljavajuće, 16,3 odsto da je djelimično zadovoljavajuće, a 39 odsto da nije zadovoljavajuće. Analiza je pokazala kad su u pitanju problemi pri zapošljavanju, ukupno se 28,6 odsto OSI izjasnilo da su to to predrasude poslodavaca, dok taj problem percipira 57,4 odsto žena. Kad je u pitanju diskriminacija, 19 odsto OSI je vidi kao problem, od čega 61,1 odsto žena“, rekao je Bašanović.
Prema njegovim riječima, više od 50 odsto OSI se izjasnilo da smatraju da mogu da napreduju na poslu.
„47,1 odsto OSI se izjasnilo da je veoma teško ostvariti pravo na angažovanje asistenta u radu, a 38,7 odsto smatra da je to pravo teško ostvariti. Što se tiče prekvalifikacije i dokvalifikacije, tu smo imali 76,8 odsto OSI koje bi je prihvatili, a 20 odsto ne bi. Sa druge strane, smatraju da je ostvarivanje prekvalifikacije i dokvalifikacije jako teško“, naveo je Bašanović.
Istakao je da OSI smatraju da nisu u dovoljnoj mjeri iskorišćeni njihovi potencijalni u firmi u kojoj rade.
„Kad su u pitanju ekonomske karakteristike, 51,5 odsto muškaraca i 48,5 odsto žena smatra da mogu svojim prihodima od rada da doprinesu porodici“, rekao je Bašanović.
Kazao je da kad su u pitanju poslodavci da je analiza pokazala da ih 54,8 odsto zapošljava lica sa tjelesnim invaliditetom.
„Oni smatraju da je potrebno sistematizacijom riješiti zapošjavanje OSI. Sa Zakonom je upoznato 88,5 odsto poslodavaca, njih 87 odsto koristi benifite, a 28,8 odsto ih smatra da je finansiranje zarade najbolja opcija. Kad su u pitanju grant šeme, sa njima je upoznato 62,1 odsto poslodavaca upoznato, a osam poslodavaca ih je koristilo“, zaključio je Bašanović.
Predsjednica Saveza udruženja paraplegičara Crne Gore, Milijana Ćirković, kazala je da je cilj istraživanja smanjenje diskriminacije u oblasti zapošljavanja žena s invaliditetom kroz poboljšanje kvaliteta njihove zaposlenosti, stvaranjem potrebnih uslova za njihov rad, ekonomsko osamostaljivanje i uključivanje u društvenu zajednicu, kao i podizanje svijesti laičke i stručne javnosti o važnosti zaštite od diskriminacije lica s invaliditetom.
„U okviru projekta “Anketnim istraživanjem do smanjenja diskriminacije u oblasti zapošljavanja žena sa invaliditetom“ smo realizovali Seminar sa predstavnicima Zavoda za zapošljavanje Crne Gore i NVO čija tema je bila Uloga službi ZZZCG u zaštiti od diskriminacije lica s invaliditetom tokom posredovanja i usmjeravanja nezaposlenih prema tržištu rada, sa posebnim akcentom na žene s invaliditetom, sproveli smo anketno istraživanje, trening sa predstavnicima lokalnih samouprava i NVO, seminar sa licima sa invaliditetom“, navela je Ćirković.
Pres konferencija je održana u okviru projekta “Anketnim istraživanjem do smanjenja diskriminacije u oblasti zapošljavanja žena sa invaliditetom”, koji realizuju Savez udruženja paraplegičara Crne Gore i Udruženje paraplegičara Podgorica, uz podršku Ministarstva ljudskih i manjinskih prava.