Piše: Andrej Nikolaidis
Šta je zajedničko gradonačelniku Nikšića, Kovačeviću i ministru prosvjete, Vojinoviću?
Bogami, mnogo toga. Između ostalog i sklonost diskriminaciji. Kod Kovačevića je ona implicitna i ideološka. To što Kovačević voli četnike i pjesme u kojima „bule“ kukaju ne čini ga diskriminatorom. Ali njegova ideologija diskriminatorska jeste. Zapravo, to je eufemizam, eufemistčina. Reći za četničku ideologiju da je „diskriminatorska“ je kao da neko izlije gradsku kanalizaciju u planinski potok pa saopšti da su, analizom uzoraka, u vodi pronađene izvjesne količine bakterija koje prirodno ne pripadaju tom ekosistemu.
Uzgred, da vas pitam nešto… A zašto kukaju „bule“ u pjesmi koju mnogi naši sugrađani tako strasno vole? Možda im je ubijen muž, brat, sin, možda su silovane – hoće to u ratu. To su teške stvari koje u ljudima izazivaju veliku patnju. Zašto bi, ako nije sadista, neko uživao u patnji drugog ljudskog bića – jer pjesma o kojoj govorimo eksplicitno opisuje patnju: ona, patnja, ono je što veseli njene slušaoce i pjevače. Zato što je taj drugi neprijatelj? A kakvim su to patrijarhalnim, brkatim junacima „bule“, dakle žene, dakle civili neprijatelji?
Kod Vojinovića je, pak, diskriminacija eksplicitna. Čovjek, naprosto, čini sve što može da napakosti FCJK iprofesorima te visoke kuće.
Šta je još zajedničko Kovačeviću i Vojinoviću? I jedan i drugi čine krivo i to predstavljaju kao principijelno postupanje. Vojinović gleda da ljudima sa FCJK napakosti na svaki mogući način. I pritom se poziva na zakon.
Sad… Ako smo zavšili sa onim bulšitovanjem o „vladavini prava“ kao idealu, da konstatujemo očigledno: šta god da piše u zakonu, to znači i jedno i drugo. A i treće. Kako onome ko je na vlasti treba. I nije tako samo kod nas. Isto je usred Amerike. Da nije, ne bi, tumačeći jedne te iste zakone, sve čitajući jedan te isti papir, jedan sastav Vrhovnog suda garantovao, a drugi obarao prava na abortus. Šta nam to govori: u zakonu piše ono što vladajuća ideologija u njemu čita. Hoću vam reći: budu li o Vojinovićevoj diskrimnaciji FCJK odlučivali Vojinovićevi sudovi, i to sve u skladu sa „pozitivnim crnogorskim zakonodavstvom“, Adnan i ekipa mogli bi završiti na dužem prinudnom radu.
Vojinović zauzima stav čuvara u logoru: on samo radi svoj posao i drži se zakona. Nema on ništa protiv ljudi sa FCJK, isto kao što ni čuvar logora nema ništa protiv ljudi koje drži u bodljikavoj žici.
Šta je još zajedničko Kovačeviću i Vojinoviću?
Između ostalog i nedodirljivost. Niti jedan niti drugi zbog onoga što čine neće snositi posljedice. Naprotiv; od toga će im u karijeri biti samo bolje.
Šta im je još zajedničko? A da probamo sa tim šta im zajedničko nije. Biće kraće.