Tuđ obraz za svoju sramotu

Piše: Slavko Mandić

U crnogorskim medijima nedavno je osvanula fotografija srbijanske zastave, okačene na javnoj rasvjeti u opštini Budva, kojom caruje, ili možda je bolje reći kojom gazduje domaći oligarh Marko Bato Carević. Zašto je ova opskurna scena izazvala pažnju javnosti i reakciju Građanske inicijative „21. maj“ nije poznato, jer je Carević grad tuđom zastavom okitio još 17. maja prošle godine. Tadašnja klerovlast je odćutala taj fašistički ispad budvanskog silnika, bez obzira što se radi o kršenju crnogorskog Ustava i Zakona o državnim simbolima.

Dan državnosti Crne Gore je prošao, a zastave su ostale. Da čekaju i dočekaju ovogodišnji praznik. Neometano niotkoga.Tu i tamo pobunio se po neko, ali ništa radikalnije od toga. A da je patriotizma, pokupili bi se Crnogorci i svi kojima je Crna Gora na srcu i zatražili od Carevića da skine tuđa obilježja bez čekanja. Ako on to ne bi uradio, oni bi. Valjda ih još toliko ima? Ali, izgleda da ih nešto baš i nema i da je udobnije sa peškirom preko ramena na Slovensku plažu, ili „oslobođeni“ Sveti Stefan, da odmore od silne rabote. A i nije dobro previše talasati, posebno ne u vremenu kada turbulencije mogu da odnesu nespremnog na muk. Mnogi „naši“ ne treba da brinu. Dobro su istrenirani u mučanju i njima ne prijeti nikakva opasnost niotkud.

Ovo skrnavljenje odćutala je i akademska zajednica. Ne čuje se davno uspavani glas Crnogorske akademije nauke, crnogorskog Univerziteta i ostalih obrazovnih institucija, mnogih NVO, jer upravo tamo stoluju oni kojima je baš ovaj barjak odavno na srcu. On simbolizuje ono čemu su težili dok su funkcionisali kao  spavači uz vlast navodnih suverenista. Zastava Srbije je simbol „srpske Crne Gore“ i njenim isticanjem oslobođena je teritorija udruženim popovsko-šovinističkim snagama. Naočigled vlasti i institucionalne samosvijesti.

Ovo što Carević radi sa postavljanjem tuđe zastave jeste ruganje sa državom. Ali što drugo raditi sa državom u kojoj je to moguće. Zato se neznaveni Carević ruga, jer zna da mu od ovakvih ništa biti neće.

Ako ona prethodna vlast nije htjela, ili nije smjela, vrag bi ga znao, da mu taj idiotluk zabrani, mogla je ova. Abazović pozove nekoga iz EU a taj neko onda okrene reformisanog (malo Mogren) Jokovića i eto većine da se svašta učini. Saopšti se i ministru policije što je njegovo da čini u akciji koja bi se izvela planski i po Evropskim standardima. Može i uz upotrebu helikoptera, što da ne.

Izvježbane su posade, koje niko nije dirao za onaj sramni čin na Cetinju. A zna li neko kako su završili oni časni momci koji nijesu željeli da crne obraz prebacujući nedostojne crnomantijaše u Cetinjski manastir, đe su ih čekali kriminalci naoružani i spremni da udare na mirne i dostojanstvene Cetinjane i mnoge druge iz svih krajeva Crne Gore. Na pilote koji su rekli NE, zaboravilo se. Nije u pitanju da li oni imaju kakvu rabotu za preživljavanje.

Njima to nije potrebno jer oni su dokazani znalci koje bi svako poželio. Ali su i mnogo više od toga. Oni su crnogorske patriote kojima je Crna Gora sveta zemlja. Njima na pamet nije padalo da se odazovu uslugarima, prodatim dušama, izdajnicima roda svoga.

A neki od takvih su i danas vlast. Malo oblikovanija i reljefno sređenija u radionicama evropskih diplomata i američkih Eskobara.

Inače je isto sve, kao što je bilo tada. Bar što se ideologije tiče. Sa ili bez SNP-a, zbog kojega je premijer više puta zaplakao.

Epilog ove priče je da Carević neće uraditi ništa, jer da bi on nešto uradio, prethodno treba da reaguje država. To jest premijer Abazović. A on je, koliko vidimo zauzet otimanjem cigara od onih koji su prekoračili vrijeme zakupa u skladištu Luke Bar.

To sad valja prodati nekome, ako mislimo da se liječimo. A fali nam oko 60 ili nešto više miliona. Samo cigari mogu da nas spase.

I dok traje optimizam evropskim prihvatanjem njegovog lika, više nego djela, premijer je izrazio vjerovanje da će se uskoro sresti i sa zvaničnicima Srbije.

I ovo je za Riplija. Zar njemu treba da čeka na nekakve zvanične susrete? Pa što je sa vilom „Bokeljka“? Ko se tamo sastajao i sˊ kim? Ili sa Parezanović u autu po Hercegovini?
Sve se zna sokole sivi. Nema više sakrivanja. A ako je premijer mislio na onaj susret kad se prostre crveni tepih, kao Milu, onda je to drugo. Samo da se ne spotakne, jer tom trasom treba znat odit.