piše: Željko Vukmirović
Prikupljanje svih homofobičnih komenatara koji pristižu sa adrese Demokratskog fronta zna da bude naporna stvar. Mnogo posla. Plus, očigledno isplativa svakodnevna isporuka uobičajene jeftinoće desničarskog trabunjanja. A i onog kalkulativnog. Jer, od nečeg mora da se živi…
Zato je povratak starim majstorima te priče koja se vrti oko para i imovine, dakle Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori, provjerena stvar. A i puno je lakše, bez obzira na uzgrednu homofobiju i proklinjanja. Valjda oni oduvijek znaju šta hoće, guraju tu svoju priču. A i “pare po džepova”. Neke kvadrature su im prošle, za neke ih je i sud u Strazburu otkačio. Mada, tanka im je cijela priča čak i u njihovoj postojbini Srbiji gdje ih poodavno imenuju kao SPC d.o.o. Nije narod blesav. Samo ima luđaka. Doduše, prilično.
Danas, SPC u Crnoj Gori važi za nekog ko je iskoristio namještenja iz ’90-tih, prvu postavu DPS-a, poupadao u crkve i manastire, rastjerao nepodobne, pokrenuo građevinski biznis, od “sitnih” prepravki do kičastih zastiđa. I tako sve do izgradnje stambene zgrade tik uz crkvu Svetog Đorđa.
I sagradili objekat po sred groblja. Nego, neka o tome brinu svi oni koji će tamo poželjeti da žive.
Ono što za vazda ostaje nejasno u vezi SPC je pitanje koliko bi para zaradila država Crna Gora oporezivanjem tog “društva sa ograničenom odgovornošću”. Jer, priznaćete, ako već pozivaju narod na“odbranu golim životima” materijalnih dobara od kojih ostvaruju profit, odgovornost im baš i nije jača strana.
I to bi bilo to. Stvarno imamo posla sa starim majstorima.