Sjutra počinje nova školska godina sa izmijenjenim pravilima. Unija srednjoškolaca smatra da je ovoga puta izostala šira konsultacija sa učenicima oko načina organizovanja nastave.
Iako su u prethodnom periodu srednjoškolci konsultovani i oko sistema polaganja maturskih ispita i oko održavanja online nastave i platforme “Uči doma“, što je dalo dobre rezultate i što je zaista pohvalno, ovoga puta u procesu donošenja odluka vezanih za početak školske godine, izostala je participacija srednjoškolca ali i proces kojim bi se, od strane državnih institucija, ispitali njihovi stavovi. S tim u vezi, Unija srednjoškolaca Crne Gore u periodu od 25. do 29. septembra realizovala je online anketu za srednjoškolce, a na temu početka nove školske godine uz COVID-19 u cilju brzog prikupljanja stavova učenika.
Anketirano je 1.049 srednjoškolaca, od čega 49,5 odsto učenika stručnih škola, 49,1 odsto učenika gimnazija, te 1,4 odsto učenika umjetničkih škola. Anketa je poslata delegatima Unije srednjoškolaca, predstavnicima učeničkih parlamentima srednjih škola u Crnoj Gori i dijeljena je putem društvenih mreža. Prikupljanje podataka, dakle, nije vršeno na slučajnom i reprezentativnom uzorku, ali su dobijeni podaci, s obzirom na broj anketiranih učenika, značajni.
“Tek je svaki/a peti/a anketirani/a srednjoškolac/ka, 21,2 odsto zadovoljan/a predloženim načinom održavanja nastave (dali su trenutnom planu ocjenu 4 ili 5), većina, 58,2 odsto nije zadovoljna (dali su ocjenu 1 ili 2), dok je 20,6 odsto dalo predloženim načinom održavanja nastave ocjenu 3”, navodi se u istraživanju.
Prema stavovima ispitanika, upitan je kvalitet online nastave koji će biti pružen.
“Da će nastava biti kvalitetna smatra svega 18,4 odsto anketiranih (dalo je ocjenu 4 i 5) , da će djelimično biti kvalitetna 22,8 odsto (dalo je ocjenu 3) a da je upitan kvalitet nastave smatra 58,8 odsto (dalo je ocjenu 1 i 2)”, ističe se u istraživanju.
Kada je u pitanju online učenje kao pomoćna alatka uobičajenom načinu učenja, 27,5 odsto ispitanika (dali ocjenu 4 i 5) smatra da bi to bilo uspješno i moguće u narednom periodu, dok 53,7 odsto smatra da online učenje ne može biti pomoćna alatka uobičajnom načinu učenja.
“U procesu učenja na daljinu, u prethodnom periodu, 60,5 odsto ispitanika kaže da im je najteže palo usvajanje znanja, za 18,8 odsto bilo je teško praćenje nastave, za 13,1 odsto sistem ocjenjivanja dok se u neznatnom procentu navode drugi problemi”, navodi se u istraživanju.
Veoma interesantna činjenica je da je za 60,2 odsto ispitanika bila potrebna dodatna pomoć pri učenju.
“Najčešće su pomoć tražili od članova porodice 33,7 odsto, prijatelja takođe 33,7 odsto, njih 28 odsto se konsultovalo sa profesorima, dok su ostali koristili kombinovane ili druge metode konsultacija. Svega 41,8 odsto onih kojima je bila potreba pomoć reklo je da je očekivanu pomoć i dobilo”, pokazalo je istraživanje.
Ukoliko bi bili u mogućnosti da utiču i odluče na koji način bi bila realizovana nastava, 46,1 odsto ispitanika odlučilo bi da to bude offline, odnosno da se nastava pohađa redovno unutar škola.
Da svaka opština treba da uredi način realizovanja nastave u odnosu na epidemiološku situaciju smatra 22,8 odsto ispitanika.
Da nastava treba da bude realizovana online smatra 13,6 odsto ispitanika, a da bi bilo potrebno kombinovati online i offline način održavanja nastave kaže 17,3 odsto ispitanika.
Kako je izvjesno da će dio školske godine biti realizovan online, u USCG ističu da je potrebno uzeti u obzir dobijene podatke te raditi na unaprjeđenju aktuelnih servisa i platforme, a u cilju postizanja boljih rezultata.
“Kako je veliki broj onih koji su istakli da im je potrebna pomoć pri online učenju kao i to da im je do sada najteže bilo usvajanje gradiva, potrebno je unaprijediti dosadašnje načine prenošenja gradiva i staviti fokus na prevazilaženje prepreka za njegovo usvajanje”, navode u Uniji.
Kako su dodali, ukoliko u nastavku online učenja srednjoškolci budu imali poteškoća sa usvanjem gradiva, to se u konačnom može odraziti na cjelokupni obrazovni sistem kao i na međunarodna testiranja znanja, na kojima ni do sada nijesmo imali zapažene rezultate.
“Stoga, potrebno je napraviti šire konsultacije sa srednjoškolcima i razmotriti i uvažiti njihove preporuke”, ocjenjuju u Uniji.