Agencija za kreditni rejting Standard & Poor’s (S&P) potvrdila je stabilne izglede Crne Gore, uz zadržavanja ocjene ‘B/B’. Ministarstvo finansija i socijalnog staranja (MFSS) pozdravilo je potvrdu kreditnog rejtinga države, smatrajući da je to zadovoljavajući rezultat u crnogorskim okolnostima s konstantnim političkim tenzijama i neizvjesnošću.
Kako navode iz Ministarstva finansija, u izvještaju S&P se navodi da bi se do poboljšanja rjetinga Crne Gore moglo doći u slučaju konstantnog snažnog privrednog rasta i brže očekivane budžetske konsolidacije.
“U ovom scenariju, očekivanja su da neto javni dug bude na nivou od 60 odsto BDP-a, uz ostvarenje primarnog suficita”, navodi se u saopštenju.
U izvještaju te kreditne agencije procjene su da se realni BDP Crne Gore oporavio za 13 odsto u 2021. godini. Dodatno, očekivani rast od 5,5 odsto ove godine će podržati postepenu konsolidaciju javnih finansija.
“Stabilni izgledi odražavaju stav S&P da će ekonomski rast Crne Gore ostati na zadovoljavajućem nivou, podržavajući postepenu konsolidaciju javnih finansija”, navodi se u saopštenju.
Konstatuje se da je snažan ekonomski oporavak podržao značajno konsolidaciju javnih finansija Crne Gore u 2021. godini, kao i da je ostvarena racionalizacija.
Ukazuje se da je donesen ambiciozan program ekonomskih i fiskalnih reformi pod nazivom “Evropa Sad!”, u sklopu kojeg je uveden niz poreskih mjera koje imaju za cilj da se poveća životni standard, poboljša okruženje za investiranje i smanji siva ekonomija, te da je minimalna neto zarada povećana sa 250 na 450 eura u januaru 2022. godine.
“Ocjenjuju da nedavni pad koalicione Vlade izaziva neizvjesnost i postavlja pitanja realizacije ekonomske i budžetske reforme”, saopšteno je iz Ministarstva.
S&P, ističu, navodi da bi se ambiciozni paket ekonomskih i budžetskih reformi, koji je Vlada nedavno donijela, u kontekstu političke neizvjesnosti mogao suočiti sa rizicima izvršenja i dovesti do fiskalnih teškoća.
Agencija procjenjuje da bi deficit budžeta mogao biti šest odsto, umjesto planiranog cilja od pet odsto, te da će se postepeno smanjivati.
U ranijem izvještaju, za 2021. godinu je predviđan deficit od sedam odsto, dok preliminarni podaci o izvršenju budžeta Crne Gore za tu godinu pokazuju da je na oko 2,1 odsto.
U izvještaju se navodi da su prihodi procijenjeni na 45 odsto BDP-a, premašivši čak i nivo iz 2019. u nominalnom iznosu, zbog poboljšanja u naplati poreza, posebno poreza na dodatu vrijednost, koji čini skoro 60 odsto ukupnih poreskih prihoda, uz ostvarene koristi od povećanja u turizmu. Procjene su da će Crna Gora zabilježiti primarni suficit od 0,4 odsto procijenjenog BDP-a u 2021. godini.
Pozitivnim se ističe to da je crnogorski BDP povećan za 13 odsto u 2021. godini, podržan snažnim rastom u sektoru turizma.
Očekivanja su da će turizam ovog ljeta dostići nivoe koji su bili ostvareni u godinama prije pandemije, podržavajući rast od 5,5 odstp za cijelu godinu.
Ukazuje se da se ekonomija Crne Gore, zavisna od turizma, snažno oporavila 2021. godine nakon što je bila teško pogođena pandemijom u 2020. godini, na bazi snažnog oživljavanja turizma koji se pokazao otpornim na ponavljanje kovid-19 talasa tokom godine.
Dodaje se, između ostalog, da je naročito Crna Gora bila uspješna u privlačenju značajnog broja regionalnih turista.
“Međutim, geopolitičke tenzije nakon ruske vojne intervencije u Ukrajini bi mogle umanjiti rezultate u sektoru turizma ovog ljeta”, navodi se u saopštenju.
Očekivanja su da će crnogorska ekonomija zadržati svoju investicionu prirodu.
U pogledu stranih direktnih investicija (SDI), predviđanja su da će prilivi SDI ostati konstantni na oko 10 odsto BDP-a na godišnjem nivou – podržavajući nekoliko tekućih projekata, u vezi sa ugostiteljstvom i uz ulaganja na prelazak korisćenja obnovljivih izvora energije.
U izvještaju je ocijenjeno pozitivnim i to što je crnogorski bankarski sistem u ovu pandemiju ušao sa relativno jake pozicije, uz solidni nivo kapitala i NPL-om na niskih 5 odsto, uz dovoljnu likvidnost.