Mislim da će Peking najprije ponuditi Crnoj Gori odgađanje naplate duga za izgradnju auto puta, čija prva rata dospijeva u julu, kaže za RSE Vladimir Šopov (Shopov), analitičar Evropskog Savjeta za spoljne odnose (European Council for Foreign Relations).
“Smatram da ne bi bilo mudro po vlasti u Pekingu da u potpunosti iskoriste odredbe iz ugovora, uključujući i preuzimanje djelova crnogorske imovine. Naime, to bi dalo priliku ne samo zvaničnoj Podgorici i zemljama regije, već i EU i NATO-u u cjelini da na prilično dramatičan način ukažu na zamke saradnje sa Kinom. Zbog toga očekujem da će Peking zauzeti kompromisniji stav prolongirajući naplatu duga, ali ne treba isključiti u potpunosti ni drugu opciju,” ističe Šopov.
Ideje o prekrajanju granica u cilju onemogućavanja evropskih integracija Balkana
RSE: Posljednjih dana u opticaju je takozvani “non pejper”, iza koga navodno stoji slovenački premijer Janez Janša, a u kome se predlaže prekrajanje granica na Balkanu, između ostalog ujedinjenje Kosova i Albanije i pripajanje Republike Srpske Srbiji. Spor oko granica nekadašnjih republika, a sadašnjih samostalnih država, jeste i doveo do ratova 1990-ih.
Osim Janše, pominje se da iza ovog dokumenta stoje i pojedine evropske države sa populističkim vladama. Da li je to neka vrsta probnog balona, ili se iza ove navodne inicijative krije nešto mnogo ozbiljnije i zašto se baš sada pojavila?
Šopov: Nažalost, u posljednjoj deceniji čulo se više veoma opasnih ideja iz nekoliko zapadnih država da se dugogodišnji problemi na Zapadnom Balkanu riješe prekrajanjem granica. Takvih inicijativa je bilo čak i u SAD u vrijeme bivše administracije.
Smatram da bi pokušaj realizacije takvih projekata bila greška istorijskih razmjera.
U ovom slučaju možemo samo da spekulišemo zašto pojedine zemlje razmatraju takvu opciju. Po mom mišljenju, moguća su dva motiva.
Prvi je da se stvori dodatna nestabilnost na evropskoj poluperiferiji, a što bi po mišljenju nekih potencijalno omogućilo stvaranje osnaženijeg i integrisanijeg evropskog jezgra.
Drugi motiv može biti da se prekrajanjem granica izađe u susret trećim akterima, zainteresovanim za nastavak podrivanja evropskih integracija zemalja regije. Poznato je da je Rusija nastojala da sabotira ulazak nekolicine zemalja u NATO, ali u tome nije uspjela. Dakle, ne treba isključiti mogućnost da je to pokušaj da se drugim sredstvima onemogući postepena integracija Zapadnog Balkana u zapadne strukture. Međutim, kao što sam rekao, u ovom trenutku o tome možemo samo da spekulišemo.
RSE: To je veoma interesantna opservacija o osnaživanju evropskog jezgra i ostavljanju periferije starog kontinenta nestabilnom pokazujući time da nije spremna za ulazak u EU. Međutim, nestabilnost na Balkanu tokom 1990-ih imala je negativne posljedice i po evropski blok.
Šopov: Apsolutno se slažem sa vama. To bi bila istorijska greška. Međutim, ne treba isključiti ni mogućnost da neki političari zaista misle da je prekrajanje granica magično rješenje stvarajaći situaciju u kojoj svako ponešto dobije što bi, prema tom viđenju, vodilo stabilnijoj ravnoteži.
Dakle, smatram da vjerovatno kombinacija ova tri motiva stoji iza “non pejpera”.
Crna Gora treba da objavi ugovor sa Kinom
RSE: Crna Gora je saopštila da joj je potrebna pomoć Evropske unije (EU) da bi otplatila ogroman kineski zajam od milijardu dolara za kontroverzni projekat gradnje auto puta koji ju je doveo u tešku finansijsku situaciju.
Međutim, portparolka EU Ana Pisonero rekla je nedavno za RSE da evropski blok “ne vraća kredite uzete od trećih strana“, dodajući da je Brisel ipak zabrinut zbog „socioekonomskih efekata koje mogu imatineke kineske investicije”.
Ona je istakla da je EU voljna da ponudi podršku kroz svoj ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan od 10 milijardi dolara.
Prema trenutnom ugovoru sa kineskom izvozno-uvoznom bankom, prve naplate zajma dospevaju u julu.
Šta će se dogoditi ako Crna Gora ne bude mogla da plati? Da li će Kina zaista uzeti zemlju i neke objekte kao zalog, što joj ugovor omogućava, ili će prihvatiti kompromis?
Šopov: Ako se analiziraju potezi Kine u sličnim situacijama u drugim zemljama, ona nastupa prilično konzervativno, tačnije prolongira ili čak restruktuira dug umjesto da odmah posegne za njegovom naplatom kroz konfiskovanje imovine.
Međutim, bilo je i slučajeva u kojima je Kina primijenila takvu mjeru, uzimajući dio imovine kako bi na taj način učvrstila svoje prisustvo u određenoj zemlji. Poznat je primjer iz Šri Lanke (Šri Lanka je pod pritiskom duga ustupila Kini krajem 2017. stratešku luku Hambantota na 99 godina).
Crna Gora nije trebalo da dozvoli sebi da se nađe u ovakvoj situaciji i sada je nužno da se što prije obrati EU, SAD-u i Međunarodnom monetarnom fondu u cilju razrade plana kako bi osigurala pravovremenu otplatu duga.
Istovremeno, nova crnogorska Vlada bi trebalo da objavi što je moguće veći dio ugovora sa kineskom stranom kako bi se konačno objelodanilo kako funkcionišu njene investicije i zajmovi, a koji, kao što je poznato, sadrže mnogobrojne rizike po zemlju koja ih uzima.
Takođe, ovo je dobra prilika za vlasti u Podgorici da pokušaju da stvore kooperativniji i povoljniji okvir za investicije, pozivajući pre svega SAD i članice EU da više ulažu, ne samo u infrastrukturu već i druge oblasti.
RSE: Kažete da bi Kina mogla da ponudi Crnoj Gori restruktuiranje duga. Šta bi to praktično značilo?
Šopov: Mislim da će Peking prvo ponuditi odlaganje naplate duga. Restruktuiranje je ambicioznije i podrazumevalo bi vjerovatno smanjenje potraživanja. Problem je što ne znamo sve detalje i procjenjujem na osnovu postupaka Kine u sličnim situacijama u drugim zemljama.
Smatram da ne bi bilo mudro po vlasti u Pekingu da u potpunosti iskoriste odredbe iz ugovora, uključujući i preuzimanje djelova crnogorske imovine. Naime, to bi dalo priliku ne samo zvaničnoj Podgorici i zemljama regije, već i EU i NATO-u u celini da na prilično dramatičan način ukažu na zamke saradnje sa Kinom. Zbog toga očekujem da će Peking zauzeti kompromisniji stav prolongirajući naplatu duga, ali ne treba isključiti u potpunosti ni drugu opciju.
RSE: Četvrtina crnogorskog duga, koji je prošle godine dostigao 103 procenta bruto društvenog proizvoda, otpada na Kinu.
Pomenuta gradnja auto puta je od samog početka izazivala kontroverze.
Dve studije izvodljivosti iz 2006. i 2012. godine, pokazale su da ovaj projekat nije ekonomski isplativ. Crna Gora je najpre pokušala i nije uspela da obezbedi finansiranje iz evropskih izvora, nakon čega se okrenula Kini. Na koji način ona uvlači druge zemlje u dužničku zamku?
Šopov: Već je poznato kako funkcioniše kineski model investiranja u raznim zemljama. Njene kompanije su najsklonije ulaganjima u ključne, strateške sektore kao što su infrastruktura, poput luka, zatim energija. Takve projekte prati sumnjiv poslovni model. Zvanični Peking nudi zajmove i ceo prateći paket u kome su osim finansija, kineska tehnologija i radna snaga.