Ministarstvo nauke je do sada imalo tri poziva za finansiranje doktorskih istraživanja i postojala je pauza tokom prethodne dvije godine. U nacrtu budžeta za narednu godinu obezbijeđena su sredstva za takav poziv i za narednu godinu, najavila je danas ministarka nauke dr Biljana Šćepanović, gostujući na nacionalnoj konferenciji organizovanoj povodom završetka projekta “Unapređenje saradnje nauke i privrede u Crnoj Gori“, koji realizuje Sociološki centar Crne Gore – SOCEN, a koji je finansijski podržan od strane Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Crne Gore.
Šćepanović se zahvalila SOCEN-u na partnerstvu i uspješno realizovanoj saradnji. Ona je govoreći o planovima ministarstva da podrži nastavak stipendija za doktorande kazala da je u planu i malo inoviran model finansiranja, za one doktorande koji su zasnovali radni odnos i ne žele da ga raskinu.
„Neće moći da dobijaju lična primanja poput stipendije, ali će moći da računaju na određenu sumu novca koja im je potrebna za mobilnost, za nabavku računara, za nabavku svega onoga što je u prirodnim ili tehničko-tehnološkim naukama potrebno za eksperiment u laboratoriji“, kazala je Šćepanović.
Milica Kovač-Orlandić koja je u okviru ovog projekta predstavila policy analizu stanja po pitanju saradnje i umrežavanja nauke i privrede, baziranu na dubinskim intervjuima koji su urađeni sa predstavnicima biznis i istraživačke zajednice u Crnoj Gori, kazala je da su svi ispitanici saglasni da ne postoji dovoljna umreženost ova dva sektora.
„Za mene je bio iznenađujući, čvrst stav privrednika, koji za lošu saradnju nauke i privrede okrivljuju univerzitete. Bili su izričiti i ujednačeni u stavovima da su univerziteti zatvoreni za saradnju sa njima, da nemaju sluha za njihove potrebe, te da ono što se odvija na univerzitetima nije usklađeno sa potrebama biznis zajednice“, kazala je Kovač-Orlandić.
Koordinatorka projekta Nikoleta Đukanović je podsjetila da je u okviru projekta šest mladih istraživača, sa magistarskih i doktorskih studija, različitih profila, imalo priliku da obavlja dvomjesečno, stipendirano usavršavanje, kod različitih poslodavaca.
„U nekim slučajevima su to bile kompanije, u nekim slučajevima su bile nevladine organizacije, notarske kancelarije i slično. Smatrali smo da na taj način dajemo mogućnost mladim istraživačima da stiču praktične vještine, ali i da dosadašnja istraživanja primijene u praktičnom radu kod svojih poslodavaca“, kazala je Đukanović.
Predstavnica Unije poslodavaca (UP) Marina Jovanović, kazala je da je izuzetno značajno voditi dijalog o ovakvoj temi.
„To mora biti dijalog između i ministarstava, škola, univerziteta, nas kao privrede, Zavoda za zapošljavanje i ostalih organizacija uključenih u ovu problematiku“, kazala je Jovanović.
Ona je naglasila da su UP svjesni da poslodavci traže gotov kadar, onog koji može odmah početi da radi, kao i da tek svršeni studenti žele odmah da počnu da rade.
„Mi vjerujemo da bi koncept učenja kroz rad bio najbolji model i za mlade ljude koji bi mogli da steknu određeno iskustvo i znanje nakon školovanja, dok bi za poslodavce to bila šansa da dobiju mlade ljude, željne učenja, dokazivanja, koje bi mogli da na neki način „oblikuju“ za dalje poslovne uspjehe“, kazala je Jovanović.