Piše: Miroslav Ćosović
Dana 4. avgusta 1864. u francuskom gradiću Sommières rođen je pukovnik Viala de Somijer, autor znamenite knjige “Istorijsko i političko putovanje u Crnu Goru”, koju je objavio u Parizu, 1820. godine. Izdavačke kuće CID i Izdavački centar Cetinje su 1995. prevele i objavile Vialinu knjigu pod pomenutim naslovom.
VIALA DE SOMIJER BIO JE NAPOLEONOV PUKOVNIK, VIŠE PUTA JE BORAVIO U CRNOJ GORI
O Viali de Somijeru Danilo Lekić piše (Francuzi o Crnoj Gori u XIX vijeku, Bar, 1985):
“Vialla (Jacque-Louis-Claude) de Sommieres, rođen je 4. avgusta 1764. godine, u gradu Sommieres, u oblasti Gard. U 22 godini života stupio je u francusku gardu. Godine 1792. proizveden je u čin potpukovnika i postavljen za ađutanta generala Dimurjea. Napoleonovi ratovi doveli su ga u naše krajeve. Najprije postaje komandant mjesta u Hercegnovom, 19. januara 1808, a zatim u Kotoru, 1810. godine. U međuvremenu baron Bertran mu je povjerio misiju kod Sulejman-paše u Počitelju na Neretvi, u vezi sa zajedničkom odbranom risanskog zaliva. Poslije toga, aprila 1811, bio je naimenovan za guvernera kotorske provincije, a aprila 1812, za načelnika štaba II divizije ilirske armije čije je sjedište bilo u Dubrovniku. Februara 1813. godine, bio je upućen da spriječi iskrcavanje Engleza na ostrvo Korčulu. Ali, pošto mu pomoć nije mogla stići, bio je prisiljen da napusti ostrvo, pri čemu je uspio da izvuče svoj mali garnizon. Te godine napušta naše zemlje. Zatim ga je rat odveo u Njemačku 1814. i u Belgiju 1815. godine.
Po povratku u Pariz napisao je, i 1820. godine objavio dvotomno djelo Voyage historique et politique au Montenegro koje sadrži podatke o zemlji u periodu od 1807. do 1813. godine. Djelo je prevedeno na engleski jezik, a jedan kraći izvod pojavio se i na njemačkom jeziku. U svom prilogu “Crnogorski vladika” – izvod iz njegovih razgovora, koji je objavljen u časopisu Letture di famiglia, Trst 1852. godine, Frančesko Karara (Francesko Carara) prenosi Njegoševo mišljenje o najprikladnijem načinu kako da se prikupi građa za istoriju Crne Gore. Njegoš je doslovce rekao: Trebalo bi prepisati sve što se nalazi u glavnijem bibliotekama Evrope, posebno u Veneciji, Rimu, Petrogradu i arhivima Dalmacije i, na kraju, ponovo pretresti djela Petrovića, Viale de Sommiera, Milakovića, Stefanovića… (“e per ultimo rovistare gli scriti di Petrovich, di Vialla de Sommiers, del Medakovich, dello Stefanovich…”)
Za revnost u službi u toku svoje vojne karijere, Viala je bio odlikovan ordenom Legije časti i ordenom viteza Sv. Luja. Njegovo ime je uklesano na Trijumfalnoj kapiji u Parizu među imenima komandanata koji su učestvovali u ratovima Republike i Carstva. Uklesano je i ime Crne Gore koja je ukrstila svoje oružje sa ondašnjom moćnom Francuskom.”
VIALA JE ZABILJEŽIO GOVOR POPA MARKA MARTINOVIĆA
Francuzova knjiga je naročito značajna jer opisuje Crnu Goru prije nego što je u nju importovana srpska nacionalna ideologija koju je, kao formiranu i skoro cjelovitu, u Crnu Goru 1827. donio Sima Milutinović Sarajlija i sa tom ideologijom indoktrinirao svog učenika Rada Tomova Petrovića, budućeg Petra II Petrovića Njegoša. U cijeloj Vialinoj knjizi nema ni pomisli da Srbi žive u Crnoj Gori, jer je Simo Sarajlija, čovjek koji je u našu državu importovao srpsku nacionalnu ideologiju došao na Cetinje 1827. godine, sedam godina nakon što je Viala u Parizu objavio knjigu. Iz Vialinog pisanja može se razumjeti da on Crnogorce smatra starośediocima, sami Crnogorci su tako govorili. Jezik Crnogoraca naziva ilirskim i mislio je da je to dijalekt grčkog jezika.
Viala je na jednom mjestu u knjizi dao govor popa Marka Martinovića, evo ga:
“Gospode, ti koji si tvorac svega postojećeg, ti za koga živimo, koji u nama izazivaš ona lijepa i ugodna osjećanja dok te slavimo, ugasi i najmanju mržnju u onima koje si stvorio da budu svjedoci tvog savršenstva i predmet tvoje beskrajne milostinje. Učini da ljudi jedni drugima oproste i da se svi međusobno vole. Naredi slogu zbog koje je zadovoljstvo živjeti; ulij svima poštovanje društvenih obaveza; reci da će ti to goditi. Neka se tvoj univerzalni glas o tvom marljivom narodu pročuje od istočnih vrata pa sve do skrivene svjetlosti tvoga sunca. Tada ćemo, lojalni tvojim nebeskim zapovijestima, slični srećnim narodima stare Grčke, čiji smo potomci, biti dostojni tvoje božanske pažnje.”
(Viala de Somijer, Istorijsko i političko putovanje u Crnu Goru, Izdavački centar Cetinje i CID, 1995, str 130)
Чудна ми чуда, па и Грчка је била српска земља. Ријеч Грк је српска ријеч, значи грко, опоро, јер је било тамо пуно маслина, Грк је Србин који једе опоре маслиине. Нпр Платон, значи ПЛАВИ ТОН, све је било плаво око њега док је држао предавања, поред плавог мора.
Ето, све је јасно.
Sve jasno. Rijeka Nil je u stvari Lim, Sirija jasno govori da se radi o siru iz Sjenice. Maroko su osnovali srbi Marko i Roko. Sudan je prijestonica Velikog Srpskog Suda. Egipat je stara srpska kovanica “e ipak” malo modifikovana. Isus je bio hrišćanin serbski što će reći narodni čovjek. Budimir ili kako ga pogrešno zovu Buda je pisao ćirilicom no prikrivaju.
bravooo vrh brate, :) :) sve si pojasnio, nego đe bi do sada e se mučimo crnijeh muka da sve ovo razjasnimo :)
E moj kume, ja ka” kum časnih Ćosovića moram se postidjet tvojih gluposti. Jel si ti sigiran da si od Ćosovića? Moraću kumovima da prenesem da nijesu ni srbi n i crnogorci, već grci!
Ja poodavno tvrdim da smo ogranak Starih Grka. Pogledajte držanje, običaje, nošnju…epičnost, ponos, narav, dom, stav prema neprijatelju, prema porodici, misaonost, urođene sklonosti. Pritom, blizinu Grčke, pomorstvo i kopno. Pleme. Viteštvo. Ima i literature koja to potvrđuje pri uporednom kretanju Grka kroz Mediteran…Mnogo kasnije: zašto grad Naisa nosi slovenizirano ime Njegoši? Toponim je rijedak i nastao je mnogo kasnije, pa ipak se “migracijom” (a one su bile česte) stacionirao baš ođe, u svom helenskom rodu rodu…
Ja mislim da si ogranak nekih šibicara iz pm.
Prvo, Pera, tvoje obraćanje kod nas se zove lajanje. Da te utješim, Crnogorci nijesu Srbi, iako te to najviše boli. Tvoj problem. No, možda jesu iskonski porijeklom od Starih Grka. Prouči malo lokalne toponime od prije Rimljana. Uostalom, otkud ođe “grčka groblja”? No, da ne dužim, tebi to nije bitno, jer ti ništa nije bitno “ako nije srpsko”. E, nije srpsko!
Ko je Grk uleti mu mrk
Sima Milutinović Sarajlija je poreklom rovčanin.
Ipak je to prazna priča, jer Milutinović u do toba može biti i Milutinov, mada su migracije u doba Osmanlija na ovim prostorima bile česte, pa tako kažu da je i Šantić zapravo iz Pješivaca, što je takođe moguće. No, prije Šantićevog vremena, u 17. vijeku, nije dokazano da je u Hercegovini bilo Srba. Dakle, nema pisanog traga da jeste, pa ti misli što ti volja. To znač, recimo, i da ni Sv. Vasilije ni na koji način nije mogao biti Srbin. Uostalom i nije bio.
Ali Tvrtko nije bio kralj Srba?
Sima Milutinović Sarajlija je poreklom rovčanin.
Da piješ što više tečnosti i kloni se sunca.
Nemoj mnogo ni u ladovinu jer si i ovako zaladio.
Naucno i dokazamo genetskim ispitivanjem se moze dokazati . Do duse test je prilicno skup i moze se odraditi u zemljama EU i SAD. Kod nas jos nije dostupan ali za koju godinu se nadam da ce se i to desiti. Preko brisa se odredjuje dnk odredjeme skypine Naroda cije krvi ima najvise. Radila moja ćerka i rezultat zaista neocekivan, 80. % Grcke krvi i potom Ilirske. Iznenadjen ali vjeruj u nauku
Pa ko joj je tata, da mama nije bila na ljetovan je u Paraliju, a?
Simo je bio praunuk Baja Pivljanina …samo kažem
Ali Tvrtko nije bio kralj Srba i u kom vijeku? hahahaha