Ko zna što je htio ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović? Da li mu je izlećelo u žaru skupštinske borbe ili je pokušao da dnevnim spinovanjem ,,arhivira“ priču o dešavanjima Cetinju 4. i 5. septembra?
Kako god, ministar je – obmanuo javnost. Jer, kada Sekulović usred parlamenta ustvrdi da u Cetinjskom manastiru nije bilo naoružanih lica, ali da je na Cetinju bilo naoružanih, bezbjednosno interesantnih lica ,,na obje strane“, onda je dužan pojašnjenje – đe su se to krili naoružani ,,branitelji“ ustoličenja mitropolita Crkve Srbije?
Ko je bio 4. i 5. septembra na Cetinju, lako je mogao da zapazi: na ulicama i trgovima prijestonice, ispred kafića i lokala, vijorile su se crvene crnogorske zastave, naravno i zelene, ,,komitske“; šetali su se ljudi, od đece do starih, okićeni isključivo crnogorskim obilježjima. To je tako na Cetinju odvajkada kada su crnogorski skupovi, tako će na Cetinju biti i ubuduće.
E, sad, da li je 4. i 5. septembra, među građanima koji su pružali otpor klerikalizaciji društva i ponižavanju Crne Gore, bilo naoružanih, je li bilo oružja na Belvederu, Adžića krivini – taj podatak morala je crnogorska policija da utvrdi. Nikad se nijesu oglasili. Nije čak ni zabilježeno makar jedno privođenje nekog ,,naoružanog komite“.
Pošto se nije pomaljao tih dana ni blizu Belvedera, kamoli Cetinja, ministar unutrašnjih poslova je informaciju o naoružanim ljudima mogao dobiti iz Uprave policije ili od Agencije za nacionalnu bezbjednost.
Događaji na Cetinju 4. i 5. septembra su od velikog značaja za crnogorsko društvo i niko nema prava da uskraćuje informacije od javnog značaja. Ni ministar Sekulović, ni potpredsjednik Vlade Abazović koji je na Cetinju ,,vidio fašiste“, nemaju pravo da sakrivaju podatke od važnosti za bezbjednost.
Vitalni crnogorski interes je da se sazna istina i da se otkriju imena ljudi iz kriminalnog miljea koji su bili naoružani. Zato je obmanjivanje opasno i vlast će javnosti morati da pruži pruži odgovor sa početka ove priče: ako zaista lažu fotografije i naše oči, ako nije bilo naoružanih ljudi bilo u Manastiru – đe su se, zaboga, ti junaci krili na Cetinju?
Trebalo bi da vjerujemo ministru? Neka kaže da li je fotografija, možda, fotomontaža? E ko li sve može biti, kao, ministar?
Ovaj slucaj ce biti zapisan u Istoriji drzave CG..Kad tad ovi popovi..ministri..vojska i ovi nauruzani..moraju kad tad doci pred sudom pravde!
Abazovic je sve znao..on je srbijanski spijun..koji radi licno za njih.a i za Albaniju..kako bi CG..ponizio..stim da nestane..
A mozda su bili u sumi, ministre?!!!
Znači, ateizacija, te vaše, zamišljene tradicionalne CG je poželjna a klerikalizacija nije. Kakva je to CG ako ni po čemu ne liči na tradicionalnu kakvom su je stvorili generacije naših predaka u polumilenijumskoj borbi protiv islama i njegovih kerbera. Može li neko da definiše ateističko tradicionalnu CG i da li se nešto takvo može nazvati Crnom Gorom. Da li državi koja se odriče prošlosti, tradicije i istorijskog sjećanja treba dati novo ime. Staro, očigledno, ne može nositi. Nije dostojna imena koje su joj preci dali. Ni jednom svojom porom ne liči na onu koju su naši preci stvarali. Današnje generacije… Pročitaj više »