Epidemija Covid-19 dovela je do povećanja nezaposlenosti u Crnoj Gori za skoro 19 odsto, među kojima, kazao je Dnevnim novinama pomoćnik direktora Zavoda za zapošljavanje Crne Gore u Sektoru za evidencije i istraživanja u oblasti zapošljavanja Goran Bubanja, prednjače srednjoškolci i žene.
Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje Crne Gore 27.maja nalazilo se 42.153 nezaposlenih lica, od čega je žena bilo 24.393 ili 57,87 odsto.
– Sa I i II stepenom stručne spreme, odnosno nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici registrovano je 15.059 osoba ili 35,72 odsto od čega žena 9.111 ili 60,50 odsto, srednjoškolaca (III, IV i V sss) je bilo 20.668 ili 49,03 odsto od čega žena 11.338 ili 54,86 odsto, a visokoškolaca 6.426 ili 15,24 odsto među kojima je žena bilo 3.944 ili 61,38 odsto – precizirao je za Dnevne novine pomoćnik direktora Zavoda za zapošljavanje Crne Gore u Sektoru za evidencije i istraživanja u oblasti zapošljavanja Goran Bubanja.
Na dan uvođenja mjera za suzbijanje epidemije novog korona virusa 15. marta, ističe, na evidenciji Zavoda je bilo registrovano 35.466 nezaposlenih lica.
Od toga žena je bilo 20.541 ili 57,91 odsto, tako da je došlo do povećanja nezaposlenosti za 6.687 lica ili 18,85 odsto”, kazao je Bubanja.
Najveći broj nezaposlenih u ugostiteljstvu i turizmu
Najveći broj nezaposlenih je, kako je rekao, iz grupe zanimanja ugostiteljstva i turizma 2.975 ili 7,06 odsto, od čega je žena 1.743 ili 58,59 odsto.
“U grupi dominiraju zanimanja sa srednjom stručnom spremom (83,20 odsto), zatim iz grupe trgovci 2.849 ili 6,76%, od čega žena 2.245 ili 78,80 odsto u kojoj takođe dominiranu zanimanja sa srednjom stručnom spremom (94,91 odsto). Slijede ekonomisti 2.415 ili 5,73 odsto, među kojima je žena 1.666 ili 68,99 odsto, dok je učešće zanimanja sa srednjom stručnom spremom 58 odsto, a visokom 35,82 odsto”, pojasnio je Bubanja.
Nezaposlenih osoba iz grupe društveno-humanističkih zanimanja na evidenciji je 1.907 ili 4,52 odsto, među kojima je žena 1.256 ili 65,86 odsto, kazao je Bubanja i dodao da je učešće srednjoškolaca 75,67 odsto, a visokoškolaca 24,28 odsto.
“Mehaničara i mašinista na Birou rada je 1.410 ili 3,34 odsto, među kojima je 91 žena ili 6,45, a učešće srednjoškolaca 95,82 odsto. Vaspitači i nastavnici društveno-humanističke oblasti 1.075 ili 2,55 odsto, od čega je žena bilo 857 ili 79,72 odsto, a visokoškolaca čak 80,47 odsto”, objasnio je Bubanja.
Na birou rada i 23 doktora medicine
Na evidenciji Zavoda, kaže Bubanja, nalaze se 23 doktora medicine, među kojima je 10 žena ili 43,48 odsto.
“Najveći broj njih, 16 ili 69,56 odsto, traži zaposlenje do šest mjeseci. Od šest do devet mjeseci zaposlenje traži jedna osoba, kao i od devet do 12 mjeseci, dok od jedne do tri godine posao traži pet osoba”, kazao je Bubanja.
Sa srednjom stručnom spremom zaposlenje traži 494 medicinara medicinske sestre, medicinski i zdravstveni tehničari, od čega je 391 žena ili 79,15 odsto.
“Posmatrano prema dužini traženja zaposlenja najviše njih zaposlenje traži do šest mjeseci 218 lica ili 44,13 odsto i od jedne do tri godine 123 ili 24,9 odsto. Kada vrijeme traženja zaposlenja posmatramo po stručnoj spremi, dolazimo do zaključka da su visokoškolci u najpovoljnijem položaju, obzirom da su oni u prosjeku najkraće na evidenciji nezaposlenih”, rekao je Bubanja.