Mladi u Crnoj Gori, starosne dobi od 18 do 34 godine najviše se informišu putem društvenih mreža i portala, dok ostale oblike medijskog sadržaja mnogo rjeđe konzumiraju. Mladima su najatraktivnije društvene mreže Instagram i Fejsbuk (Facebook), Jutjub (YouTube) i Tiktok (TikTok) dok ostale mreže koristi manje od trećine mlade populacije. Od aplikacija za komunikaciju mladi ubjedljivo najviše koriste Vajber (Viber), potom Vocap (WhatsApp) dok se sve ostale koriste u mnogo manjem obimu, pokazalo je Istraživanje javnog mnjenja Medijske asocijacije Jugoistočne Evrope u Crnoj Gori.
Istraživanje javnog mnjenja koje je za potrebe Medijske asocijacije Jugoistočne Evrope u Crnoj Gori sprovela kompanija DeFacto Consultancy, na reprezentativnom uzorku od 1005 ispitanika pokazuje da mladi u Crnoj Gori, koji su starosne dobi od 18 do 34 godine, imaju prilično drugačije navike konzumiranja informacija u odnosu na starije grupe građanki i građana.
Tako, dok najmlađi najviše konzumiraju društvene mreže (49,7 odsto) i portale (26,7 odsto), građanke i građani starosti između 35 i 54 godina najviše konzumiraju televiziju (33,6 odsto) i portale (32,2 odsto) dok oni preko 55 godina starosti, ubjedljivo najviše konzumiraju sadržaje na televiziji (75,8 odsto).
Kada se govori o cjelokupnom stanovništvu, televizije se i dalje najviše gledaju (41,2 odsto), slijede društvene mreže (28,9 odsto) i portali (23,1 odsto) dok ostale forme sadržaja konzumira manje od sedam procenata stanovništva.
Od društvenih mreža najmlađa populacija redovno konzumira najviše Instagram (73,2 odsto) dok je Fejsbuk najpopularniji kod građanki i građana drugih starosnih grupa. Kada se govori o povjerenju u sadržaj koji dolazi kroz društvene mreže, građanke i građani najviše vjeruju informacijama dobijenim putem Fejsbuka (36,4 odsto) i Jutjuba (36,3 odsto).
Istraživanjem je pokriveno i pitanje koliko je ispitanicima i ispitanicama bitno da sadržaj koji konzumiraju na društvenim mrežama sadrži sljedeće elemente; fotografije, video sadržaj, muziku koja prati video ili sliku, tekst u videu ili slici, i slično.
Fotografije su element koji je najviše bitan ispitanicima i ispitanicama sa kumulativno 44,4 odsto njih koji kažu da im je veoma bitno ili donekle bitno, zatim tekst ispod videa ili slike (41,6 odsto). Najmanje bitan element ispitanicima i ispitanicama jeste QR kod, gdje 28,9 odsto smatra da im uglavnom nije bitno ili uopšte nije bitno da sadržaj koji konzumiraju na društvenim mrežama sadrži isti.
Podaci iz istraživanja prikupljani su u krajem januara 2023. godine. Ovo istraživanje kreirano je kroz projektat Mediji za odgovorno društvo, koji realizuju Medijska asocijacija Jugoistočne Evrope u partnerstvu sa Društvom profesionalnih novinara Crne Gore i Institutom za medije Crne Gore, a podržan je kroz program „OCD u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politika – M’BASE“ koji sprovode Centar za građansko obrazovanje (CGO), Friedrich-Ebert-Stiftung (FES), Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP) i Politikon mreža.
Projekat finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave. Sadržaj analize je isključiva odgovornost Medijske asocijacije Jugoistočne Evrope i autora i ne održava stavove Evropske unije, Ministarstva javne uprave, CGO-a i partnera.