Miško Kesedžija i njegove bize (esej o montenegrinskom zlu) (143): Monitorski dahija u Džupi (3)

Dokumentarni roman "Miško Kesedžija i njegove bize (esej o montenegrinjskom zlu)", autora Marka Vešovića i Šekija Radončića

MONITORSKI DAHIJA U DŽUPI (3)

Prepiska zatim ide ovako: “Pobjeda (11: 43): Odgovore sam napisao. Potrebno je prije no što ih pošaljem da dogovorimo neke principe. Obzirom da su pitanja tendenciozna i da svako od njih sadrži pogrešnu premisu, neophodno je da znam na koji način namjeravaš da tretiraš moje odgovore – da li će oni biti tretirani integralno ili drugačije? U oba slučaja zanima me koliko prostora za odgovor imam. Čim dogovorimo ovo, a onda i neke druge principe – odgovori stižu.

Milena Perović Korać –  “Kerovićka” – -tako je nazivaju u romanu “Miško Kesedžija i njegove bize (esej o montenegrinskom zlu) autora Marka Vešovića i Šekija Radončića

   Monitor (11:54): Mislim da smo se dogovorili da se ne radi o intervjuu, već su dio teksta, odnosno teme, tako da odgovori neće biti integralno objavljeni. Ono što vam ja garantujem da neće biti istrgnuti iz konteksta, odnosno da će to što kažete biti pošteno preneseno. I sami ste novinar tako da mislim da znate da što budete koncizniji, kraći i precizniji to bolje.

Pobjeda (12:17): Pitanja su drugačija od našeg dogovora. Kon- ciznost nije moguća jer u svakom odgovoru četiri petine su argumentovano pobijanje netačnih teza iz pitanja, a najmanji dio je ostalo. Da pojasnim: Prvo pitanje sadrži konstataciju da sam ja objekat, a ne subjekat. Kako sam ja siguran da nijesam objekat jer to nikada nijesam bio, to je neophodno da najprije pobijem tezu iz pitanja. Na drugo pitanje gro odgovora je argumentovano pobijanje premise da Pobjeda nije objavila neke od stavova g. Kneževića. Na treće pitanje veći dio odgovora je argumentovano potiranje pretpostavke da Pobjeda ‘artikuliše’ nečiju ‘političku volju’. Na četvrto pitanje sedam osmina odgovora je argumento- vano pobijanje premise da se Pobjeda ne bavi ‘svakodnevnim problemima’ i da ne kritikuje vlast. Kao što vidiš  80-90% odgo- vora je pobijanje netačnih polaznih pretpostavki, a 10 – 20% su odgovori na suštinu. Ne bježim ni od jednog pitanja. Na sve, ali apsolutno sve ću odgovoriti pismeno, usmeno, na tribini, u kafa- ni, kako god. Nemam sumnje u Tebe lično, nemam sumnje ni u dobru namjeru Monitora, ali moramo da preciziramo šta zapravo hoćemo. Na ovakva pitanja moguće je jedino ovako odgovoriti: opširno i argumentovano jer ovo je intervju gdje se miješa više tema (Knežević, Pobjeda, državni medij itd). Svaki drugačiji pri- stup osim ovog smatram neozbiljnim i ne mogu da ga dopustim.

    Monitor (12:47): U tom slučaju, ja ću objaviti da nijeste željeli da mi odgovorite na ta pitanja. Mogli ste mi to ranije reći. Ako ništa, sinoć kad ste ih pročitali. Pobje 18

Pobjeda (13:15): Vaša je mogućnost da objavite šta god želi- te. Podsjećam na ono što sam napisao u prethodnoj poruci: Spre- man sam da odgovorim na svako pitanje. Dakle, stav da sam od- bio da odgovorim na pitanja, neistinit je. Ako bi neistinit stav u vezi sa mnom bio objavljen, reagovao bih na način na koji je u takvim situacijama uobičajeno. Kad god, na koju god temu, bez ikakve pripreme ili najave stojim na raspolaganju svakom novi- naru da odgovorim na apsolutno svako pitanje u vezi sa poslom koji radim i  novinom čiji sam urednik.

Monitor (13:23): Vaša tvrdnja da ste spremni da odgovorite na apsolutno svako pitanje svakom novinaru, neistinita je. Ja sam vam poslala pitanja na koja nijeste željeli da odgovorite. Zbog čega? Jer su tendenciozna, netačna. Pa to recite u odgovoru. U protivnom znači da ste odbili da odgovorite na njih.

PoPobjeda (13:48): Odgovore sam već napisao. Oni od sinoć čekaju spremni na naš dogovor. Samo se to čeka. Jedino što je sporno je da li ste Vi spremni da objavite odgovore. Ako nijeste, za mene tu nema nikakvog problema. Samo nemojte imputirati da nijesam želio da odgovorim. Ponavljam, sada već treći put: na svako, ali aposlutno svako pitanje odgovoriću i to bilo gdje i u bilo kojoj formi pismeno, usmeno, u kafani, na tribini, u novi- narskom kružoku. Jedino na čemu insistiram je da saznam da li će ti odgovori biti objavljeni uz pitanja koja su postavljena. Obzirom na ozbiljnost teme i težinu pitanja koja ste postavili ovo smatram nužnim. Dakle, jedino što tražim je profesionalan i poš- ten tretman. Ništa manje i ništa više.

    Monitor (14.00): Mi se nikada nijesmo dogovorili da ću obja- viti intervju s vama. Kada smo se čuli, rekli ste da pristajete da govorite jer se radi o ‘temi’. Ako mi pošaljete te odgovore, oni će biti pošteno i profesionalno preneseni. Intervju je, sami znate, druga  novinarska forma, i ja ga, zbog prostora ne mogu objaviti na dvije strane, uz temu. Pogotovu ako ne znam koliki će biti i bez konsultacija sa uredništvom. Jer nijesam prijavila da ću radi- ti intervju, ne sa vama, nego sa bilo kim.

 Pobjeda (14:13) Ni u kojem slučaju neću da Vas ostavim bez teme ili sa krnjom pričom. Kolege smo i znam šta to znači. Ali Vas molim da me razumijete. Na ovako postavljena pitanja, ne zbog sebe nego zbog odgovornosti posla koji radim, ne mogu da odgovorim drugačije nego da argumentima opovrgnem teze iz pitanja jer su netačne. To moram kao odgovorni urednik Pobjede jer me sve objavljeno obavezuje i nemam pravo da postupim drugačije. Neću sugerisati nikakvo rješenje da ne bih bio pogre- šno shvaćen. Stojim na raspolaganju kako god odlučite da kad god treba odgovorim na pitanja na ovu i svaku drugu temu i svako moguće pitanje. Inače, odgovori i nijesu naročito dugi. P. S. Biću off line par sati ali sve se da srediti za par minuta kada budete odlučili. Za sv. slučaj  evo mobil.

     Monitor (14:43) Ako ne želite da odgovorite na četiri pitanja koja sam vam poslala, onda mi odgovorite na pitanje: 1. Zašto ste vi, kao urednik Pobjede, objavili intervju Roberta Gelbarda? Ako ni to nije dovoljno jasno pitanje, onda ću objaviti da nijeste željeli da odgovorite na moja pitanja, i čekati vašu potpuno legitimnu reakciju. Da se nijesmo vidjeli, dogovorili, da mi nije- ste rekli da vam pošaljem pitanja, da mi nijeste rekli da ćete mi odgovoriti na njih pošto ste ih primili, vjerovatno bih sve zaboravila. Ovako, izvinite, ali zaista nije korektno s vaše strane.

    Pobjeda (16:53): Opet je pogrešna premisa: nije tačno da ‘ne želim’ da odgovorim na pitanja koja ste mi postavili. Već sam na njih odgovorio. Problem je što Vi ne želite da objavite odgovore. Bez obzira na to evo traženog odgovora: Intervju sa g. Robertom Gelbardom objavio sam zato što sam sa njim razgovarao. Nije postojao ni jedan razlog da intervju koji sam napravio ne obja- vim. Pretpostavljam da je pitanje trebalo da glasi  zašto sam raz- govarao s njim? Zato što je ličnost koja je u vrijeme predsjedni- čke kampanje Baraka Obame bila njegov spoljno politički savje- tnik relevantna za svakog novinara na ovoj planeti. Zato što je logično da je ličnost koja je devedesetih bila specijalni izaslanik predsjednika SAD za Balkan odličan poznavalac prilika u ovom regionu. Zato što g. Gelbard nije tabu ličnost za crnogorske medije budući da je s njim ne tako davno objavljen intervju koji je bio profesionalni pogodak.

    Monitor (18:29): Hvala na odgovoru. Dobro ste pogodili šta sam htjela da pitam. Ja sam se uzdala u vaše poznavanje logike“.

Ilustracija

Ovo se desilo, dodaje Kusovac, u sedmici kad je “Monitor organizovao jedan od okruglih stolova na kojem je punih usta trubio o tom kako mediji treba da budu profesionalni, da poštuju zakone i kodekse, da budu odgovorni. Vremešni novinari bi mo- rali znati, ako ne oni, guru svakako pamti, kako završava propaganda po principu nekadašnjeg navodnog sovjetskog Radio Jerevana: ‘Da li je tačno da je Ivan Ivanovič Ivanov iz Moskve dobio auto na lutriji?’ ‘U principu da, ali nije Ivan Ivanovič Ivanov već Aleksandar Aleksandrovič Aleksandrov, nije iz Moskve već iz Odese, nije auto već bicikl, i nije dobio na lutriji nego mu je ukraden’. P. S. Odgovori još čekaju“.

Miško Kesedžija i njegove bize (esej o montenegrinskom zlu) (142): Monitorski dahija u Džupi (2)

Komentari

avatar