Miško Kesedžija i njegove bize (esej o montenegrinskom zlu) (103): Vlada u sjenci (1)

Dokumentarni roman "Miško Kesedžija i njegove bize (esej o montenegrinjskom zlu)", autora Marka Vešovića i Šekija Radončića

VLADA U SJENCI (1)

  1. U feljtonu Kako je nastala medijska imperija Srđan Kusovac veli da se, dvanaest godina pošto su osnovane Milovim parama, uređivačka politika Vesti može svesti na osam postulata. Svi su zabavni, pogotovo prva dva, pa ćemo ih pogledati.
  2. a) “Crnogorska vlast je apsolutna, kriminalna, otuđena od naroda“. Mnogo je bliža narodu familija Perović koja raspolaže sa 200 miliona eura, prema procjeni jednog direktora banke. Dva kriminalca iz Vesti uzrupirali su javnost i godinama određivali ko je kriminalac, a ko pošten, ali nakon izlaska naše knjige njina vlast nad javnošću, siguran sam, neće biti apsolutna.
Miodrag Perović – “Miško Kesedžija” – tako ga u svom dokumentarnom romanu “Miško Kesedžija i njegove bize/ esej o montenegrinskom zlu”, zovu Marko Vešović i Šeki Radončić

b) “Vlast počiva na krijumčarenju narkotika – organizovani kriminal uživa zaštitu vlasti“. Prvi dio teze oborio je ugledni profesor Milan Popović koji je Mila blistavo branio od optužbi talijanskog ministra: “Turkove optužbe dio su kampanje koja kaže: nezavisna Crna Gora – jednako kriminal, korupcija, mafija. A stvari stoje upravo obrnuto: velikosrpska Crna Gora u takozvanoj SRJ – jednako sve to. Dovoljno je obratiti pažnju na datume, pa vidjeti da se sve optužbe odnose na vrijeme kada je Crna Gora bila dio Miloševićeve Male Velike Srbije“. Ako bi “Turkove optužbe urodile plodom, čemu se nadaju velikosrpski nacionalisti, to bi bio svojevrstan fenomen, nepravda i apsurd: da Crna Gora, u manje od deset godina, dva puta padne od jednog istog ‘metka’.” Del Turko je zbog korupcije osuđen na šest godina zatvora, a bio bi i sad na slobodi da ga Popović lucidnom analizom nije pocepao kao Crnorukci ukaz kralja Petra 1903. I slažem se da u Crnoj Gori organizovani kriminal uživa zaštitu vlasti: činjenica da su dva kriminalca iz Vesti na slobodi nepobitan je dokaz da ne funkcioniše pravna država.

2. Pošto nam fali građe za djelce u kojem lemamo dva Milova bivša ortaka i njine džukele, a najveća je Mitingaš iz Godočelja, odlučio sam da Đukanoviću kliknem e-mail: “Molim te, nek tvoja udba ispita šta se zbiva u taboru dvojice demokrata koji su, da zadive svijet lakoćom obavljanja svog zanata, krali samo lijevom rukom”. Milo otpisuje: “Vešoviću, sivi tiću, a ima ti po kome i doći, ne daš ti nikome da te pretekne, no si ga svakome prebačio za ukop, činio sve da ne moraju lagati kad te budu lelekali, tvoja molba za mene je zapovijest. Nek i ja imam nekog da mi naređuje“. Evo otkrića do kojih su Milovi lakci došli:

“Miodrag Perović, zvani Miško Kesedžija, za koga građani Nezavisne postoje zato da ima na koga dizati hajke ili ga jebati u zdrav mozak, pravi novu partiju koja će se zvati Stranka za Čojsku i Sojsku. Njegov astrolog Milan Popović, zvani Avetinja, u romanu Oklop prorekao mu je da će na sljedećim izborima biti izglasan za Filipa Vujanovića, pa je do nedavno na londžama sve debate otvarao mantrom: ‘Ja kao budući predsjednik’. To je uglavio sa vojvodom Mandićem, Nebojšom Medom, Peđom Bulatovićem i Srđanom Milićem, ali neće postati lučonoša demokratije, jer ste mu se na baklju, na žalost, popišali.

Mada Andrej Nikolaidis tvrdi da u povratku kući, dok se penje uz stepenice, mrmolji stihove: ‘Ej Šeki, Šeki, tako ti Allaha, dovešćeš me Šeki do prosjačkog štapa’, Željko Ivanović, zvani Goveče Sa Krštenicom, postaće premijer, što se smatra najvećim uzletom pojedinca u novijoj istoriji Crne Gore:  vinuti se od piskarala u fabričkom listu do šefa Vlade čiji će se program temeljiti na 11. Marksovoj tezi o Fojerbahu: ‘Sve teče, sve se mijenja’, to možeš samo ako si dopodne vjernik, otpodne ateista, uz to moraš biti sin milicajca iz Ribnice kod Kraljeva da možeš biti dopodne Crnogorac, otpodne Srbin.

Milka Tadić, zvana Kilomuda, postaje ministar pravde i na stolu joj već leži deviza pozajmljena od Borisa: “Jovan Divjak je isto što i Radovan Karadžić i Ratko Mladić“. (Toj Pivljanki opet se ispričavam: plesala na Milovom stolu, javni čin koji je podložan kritici, ali sam rekao da su se dvojica podvirivali i bili zapanjeni njenim mudima, čime sam se ogriješio o Milkinu … privatnost. Neću više).

Slobodan Pejović, pobratim Esada Kočana, dobija ministarstvo za ljudska prava i manjinske narode, jer je u ratu bio vrstan stručnjak za manjine, što je dokazao kad je spasio trojicu braće Rikalo kojima se danas za grob ne zna. Koča Pavlović, zvani Milova Ljeposava, dobiće ministarstvo za drogu. Ako se pitate čime je to ništavilo zaslužilo fotelju ministra, odgovor je prost: ispred crnogorske Skupštine urlao je protiv priznanja Kosova.

Ilustracija

Balša Brković, zvani Ješo Mali, biće ministar za kulturu i sebe će u ime Čojske i Sojske kandidovati za Nobelovu. Šerbo Rastoder, zvani Splačina, trinaestojulac koji je po suncu za opoziciju a po mraku za vladu, postaje ministar za boračka pitanja i četničke spomenike. Sekretar Matice muslimanske Veseljko Koprivica, zvani Pršutar, biće ministar vjera. Esad Kočan, zvani Mitingaš, kao vaktile Rahman Morina, na zdravlje mu se kazalo, uzima unutrašnje poslove, mada ima onih koji vele da Kočan ne želi da bude na Vlasti, više voli da bude na Kosari. Milan Popović, zvani Avetinja, neće Vlast, a hoće da bude dekan Pravnog fakulteta, što sanja godinama. Profesor se  ućutao, ne znamo šta mu je, a javnosti fali njegova oštra opoziciona riječ, i zato, kad vas Milo opet bude zvao telefonom, preporučite mu da Milana zadekani, to će u njemu probuditi opozicionara, bez koga Crna Gora nije  prava  Crna Gora.

Miško Kesedžija i njegove bize (esej o montenegrinskom zlu) (102): Vukašin Maraš i Miško Kesedžija (2)

Komentari

avatar