Miško Kesedžija i njegove bize (esej o montenegrinskom zlu) (26): Rupometaš iz Godočelja (2)

Dokumentarni roman "Miško Kesedžija i njegove bize (esej o montenegrinjskom zlu)", autora Marka Vešovića i Šekija Radončića

RUPOMETAŠ IZ GODOČELJA (2)

Gadi mi se Kuta koji gleda iz mišje rupe ličnog interesa. Da sam svijet gledao njegovim očima, ’92. bih pobjegao iz Sarajeva. Onu divovsku patnju, one Himalaje patnje koju sam 44 mjeseca gledao i učestvovao u njoj, sad vidim i kao cijenu koja se morala platiti da nikad ne budem Kočan i da s pravom prezirem moralne amebe u koje se uvrstio Miškov sluga, gazdi “vjerniji nego sedam stotina pasa“, kako bi rekao Dimitrije Karamazov.

Miodrag Perović – “Miško Prisrbica” – tako ga u svom dokumentarnom romanu “Miško Kesedžija i njegove bize/ esej o montenegrinjskom zlu”, zovu Marko Vešović i Šeki Radončić

To gadoljče je uobrazilo da nitkov iz Morače ima patent na moral i istinu, što mu je godinama bilo priznato u javnosti, i da samo njegova ološ može da prči. Kočan se fali da je protiv Vesti i Monitora sudu podneseno 12 miliona eura odštetnih zahtjeva! Fali se tim kao dokazom da vlast vrši pritisak na njih, a ne da ti listovi lažu, jer se zna da je Don Mikeli, demokrata mafijaškog smjera, pretplaćen na istinu: zgrnuo milione i manjkala mu samo istina da sve ima.

Marko i Šeki staviće tačku na tu praksu. Čak ako mi se pisanje o toj žgadiji brzo zgadi, Don Mikeli i njegove bize više nisu nedodirljivi: oni koji nisu dali vjetru vijati sad znaju kako je kad neko njih argumentirano prči. Kad ih je Radončić  počeo lemati, zapanjeni tim bezobrazlukom pozvali su međunarodnu javnost da ih brani! Nije im ni u peti namjera da pobiju išta od onog što kažem, jer ih devetam činjenicama i mogu mi jedino vrćeti prstom ispred nosa: ti radiš za Mila! Lajte, kučke, lajte. Da radim za Mila vele izmećari tadićevca Miška Perovića, triput goreg od Mila. Koji je napravio državu, a šta je napravio Don Mikeli? Medijsku imperiju kao oruđe zuluma nad građanima Nezavisne! Gade mi se te niske duše koje u drugim vide samo niske pobude, te balše, koče i kočani, ti milani, milke i milike, ta bagra koje ne prestaje držati moralne pridike jer je to dosad mogla nekažnjeno. Ta priča je završena.

Miškovo škrabalo izišlo mi na megdan, jer je uobrazilo da je moćan novinar zašto što ima moćnu alatku za razmnožavanje. Sa mnom nisu isprtili ni četnici koji imaju doktorate branjene na Sorboni za lažove, a kamoli lažac s večernjom školom. Glavni urednik Monitora, ne ovog u kojem se ne bi ni kučka oštenila, zna kako Marko bije u svojim tekstovima. Bije i ne da plakati. Kad umre, Kočan će biti zaboravljen kao da ga nije bilo i znaće se o njemu što zapišu Marko i Šeki: biće upamćen kao jedan od najvećih jebača u istoriji Crne Gore. Zar je to malo? A zašto Kočana zovem Miškovim Sejdom, koji je stavio obraz pod prkno i na njemu sjedi ko na šiljtetu, biće vam jasno ako vas podsjetim da je od Jasenke Perović, predsjednice Udruženja porodica deportovanih Bošnjaka, taj Slobin slavitelj branio istinu o deportacijama, što je previše ako je i od zagondžije iz Godočelja.

Esad Kočan – “Godočeljski Kmet” – tako ga u svom dokumentarnom romanu “Miško Kesedžija i njegove bize/ esej o montenegrinjskom zlu”, zovu Marko Vešović i Šeki Radončić
  1. Kad je trebalo asfaltirati put do Kutine rodne kuće u Godočelju, neupućeni tamošnji DPS-ovci protivili su se: Esad je protivnik režima! A kad je iz Podgorice stigao aber da to Đukanović hoće, stvar je legla. “Ovo mi je“, kaže Šeki, “pričao Kuta. Je li podmuklać htio da čuje šta ću reći? Pohvalio sam Mila: ‘Učinjen čoek’, i sada me zove njegovim agentom, mada i tice s grane znaju da Milo čini sve za svoje ljude.“

Mudri Milo: kad god Kuta prođe tom džadom, sjetiće se svog i Miškovog gospodara, svejedno što bi se sad obojica njegove krvi napili. Esad Kočan je gazdin eho: kad se Miško liže s Milom, liže se i Kuta, a kad Miško ratuje s Milom, ratuje i Kuta. Sreća je što će umrijeti a nikad neće doznati kakva je splačina.

Nastavlja se…

Miško Kesedžija i njegove bize (esej o montenegrinjskom zlu) (25): Rupometaš iz Godočelja (1)

Komentari

avatar