Dok ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović razmišlja o zabrani plastičnih kesa i, kako kaže, aktivno radi na uvođenju kaucije za PET ambalažu, region, Evropa, pa čak i afričke zemlje donose zabrane upotrebe plastičnih kesa, saopštila je danas Vladana Lompar iz Građanskog pokreta URA.
„Crna Gora je svojim Ustavom i to njenim prvim članom jasno definisana kao ekološka država, da bi se zatim članom 23. obavezala kao takva da čuva i unapređuje životnu sredinu. MORT je već godinama unazad imao pomoć iz NVO sektora i drugih stručnih lica iz ove oblasti, a kao motivaciju i praksu iz susjednih država regiona. Ta podrška ne prestaje i postavlja se pitanje – zašto se čeka na zabranu upotreba plastičnih kesa“, ističe ona.
Podsjeća da je Evropski parlament, da bi zaštitio more i njegov biodiverzitet, 2019. izglasao zabranu 10 plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, uključujući tanjire, štapiće za balone, posude za hranu i piće od ekspandiranog polistirena i sve proizvode napravljene od oksorazgradive plastike.
„Podaci NVO o ambalaži i ambalažnom otpadu govore da u Crnoj Gori prosječan stanovnik godišnje iskoristi i odbaci više od 600 plastičnih kesa koje se u Crnoj Gori ne recikliraju pa završe ili u prirodi ili na deponijama. Plastičnim kesama je potrebno do 500 godina da se potpuno recikliraju. Prema Institutu “Alfred Wegener”, plastični otpad je već ogroman problem, čak i na Arktiku. Ribe i druge morske životinje kao što su rakovi unose mikroplastične čestice, jer ih ne razlikuju od druge hrane. Čestice ulaze u lanac ishrane i na kraju utiču i na ljudsko zdravlje“, kaže Lompar.
Kako naglašava, vlada u Dablinu još 2002. uvela je porez na plastične kese, poslije pet godina kasnije, porez je podignut, a odredba je postigla svoj cilj, jer su Irci, nakon nacije oduševljene plastičnim kesama, postali nacija koja je broj jednokratnih vreća smanjila za više od 90 posto.
“Njemačka je uvela plaćanje plastičnih kesa već 2016. Osim što je Vlada Njemačke željela smanjiti potrošnju kesa i dodatno povećati ekološku svijest njenih građana, ona je takođe uključila i mnoge kompanije pod vođstvom njemačke trgovinske komore (HDE) gdje su se obavezali da ukinu besplatne plastične kese”, dodaje ona.
Tanzanija, navodi Lompar, planira do jula 2019. da zabrani proizvodnju, uvoz, prodaju i upotrebu svih plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu, kako bi se pomoglo u suzbijanju zagađenja prirode.
“Dobra volja Evrope pomaže i u ovom procesu, ali pasivnost ministarstva i države odmaže. Crna Gora je po Ustavu ekološka država. To je obaveza da postanemo primjer Evropi i svijetu, a ne da budemo na kraju lanca procesa”, zaključila je ona.