Ljudi, ovo oko Rada i cigara – sve ste pogrešno shvatili

Piše: Andrej Nikolaidis

Nemojte što zamjerit’ – ali sve ste pogrešno shvatili.

Čitam komentare povodom „hapšenja“ Rada Miloševića. Čovjek ne samo da nije uhapšen. Nego je, zato što je htio da im učini, pošao u tužilaštvo da im pomogne da nađu ukradene cigare. A mogao ih je, kako bi uradio neki drugi, manje savjestan građanin, kada ga za pomoć pozovu u gluvo doba noći, poslati u tri pičke materine… Čitam i ne mogu da vjerujem.

Nekima drago, neki ga brane; jedni vele da je za sve kriv Milo, drugi da ima nešto fašističko u hapšenju ljudi koji su ukrali cigarete; treći, opet, vele da je URA kriminalna organizacija…

A ja se, rekoh li, čudim – kako ljudi ne vide ono što je očigledno. Dakle…

URA je zelena partija. Je li tako? Tako je. Hvala, idemo dalje. Zelene partije brinu o Majci Prirodi. One ne zagađuju okolinu. E sad… Ako spališ šleper cigara, napravio si ekološku katastrofu. U EU, kojoj težimo, zabranjeno ja raspaliti roštilj, a kamoli na lomaču baciti tone cigara i tako potrovati sve, od ptica do djece, na kilometre okolo. Kakva bi URA ekološka partija bila, ako bi to dopustila? Ali sa druge strane, Britanci i javnost navrli da se cigare spale. I šta da odgovorni zaštitnici okoliša učine, nego da cigare krišom odvedu na drugo mjesto, gdje će ih uništiti na za okoliš manje štetan način, koji ne podrazumijeva emitovanje štetnih gasova u atmosferu?

Ono što se vama učinilo kao krađa, zapravo je bila zelenoaktivistička akcija, sprječavanje ekološkog incidenta. Sačekajte malo, vidjećete da će i naše napokon oslobođeno i supermegagiganezavisno tužilaštvo potvrditi ovo što vam govorim.

I je li, pitam ja vas sad, bilo u redu da se na Rada baca ljaga? No što ćeš, moj Rade, takav je ovaj svijet: nijedno dobro djelo ne prođe nekažnjeno.

To nije jedini slučaj u kojem javnost pogrešno percipira nadljudske napore vlasti da ovo društvo učini boljim. Evo, recimo, bogato dokumentovani kontakti političara i policajaca sa pripadnicima Škaljarskog klana…

Jeste li gledali „Doni Brasko“ – ono kad se Džoni Dep infiltrira u mafiju? Jeste li gledali Skorsezeov „The Departed“ – kad se u mafiju infiltrira Lionardo Di Kaprio? Jeste? Pa šta hoćete, onda. Jeste li čuli za poslovicu: prijatelja drži blizu, neprijatelja još bliže? Dritan, Milačić i ostali glavu su u torbu stavili zbliživši se sa Škaljarskim klanom. Shvatate li vi koliko hrabrosti, koliko ljubavi prema svojoj zemlji, koliko odlučnosti u uspostavi vladavine prava treba da bi se došlo do toga da šef mafije za tebe kaže „brat Abaz“?

Da bi stekli njihovo povjerenje, čak su dozvolili da ugledni trgovci kokainom postavljaju i smjenjuju policijske funkcionere. A sve to da bi, kada dođe odlučujući momenat, klanu zadali fatalni udarac. Zna li javnost to da cijeni? Očito ne. Što vele: dobar i glup, isto ti je.

Elem, šta sam htio da vam kažem…

Izgleda da je ovako: iza svake priče o pomirenju i prevazilaženju podjela stoji korupcija i organizovani kriminal.

I još ovo… Levinas je prepričavao staru jevrejsku poslovicu koja kaže: kada vidite da masa jednoglasno čovjeka proglašava krivim, odmah ga oslobodite – sigurno je nevin. Dodajmo: kada vidiš masu kako juri za čovjekom, potraži onoga koji trči na čelu kolone i najglasnije viče „Drž’te lopova“. Odmah ga uhapsite: sigurno je lopov.