Silovatelji su osobe koje se teško, ili gotovo nikad ne rehabilituju, stava je Igor Jurić osnivač Fondacije “Tijana Jurić” koji u razgovoru za portal Aktuelno navodi da su neophodne izmjene zakona kako bi se pod kontrolu stavili silovatelji nakon isteka zatvorske kazne i izlaska na slobodu.
Igor Milošević nije jedini serijski silovatelj, povratnik, koji se našao na slobodi. Slabost u zakonu je ta da su silovatelji, baš kao i svi ostali prestupnici po odsluženju kazne potpuno slobodni ljudi – koje niko ne kontroliše.
Nedavno se u crnogorskim medijima pojavila informacija da je M.M. (74) izvršio ovo krivično djelo na štetu maloljetne osobe. To nažalost nije usamljen slučaj, a silovanje je mračna i delikatna tema o kojoj malo ko želi javno da govori.
Jurić za Aktuelno govori o opasnostima sa kojima se suočava društvo kada su u pitanju silovatelji, mogućnošću rehabilitacije, prevenciji, registru silovatelja…
Aktuelno: Vijest koja je odjeknula regionom je da serijski silovatelj Igor Milošević šeta slobodno ulicama Beograda. Po svim zakonima države Srbije on je slobodan čovjek, ali kada sagledamo psihologiju – riječ je o povratniku i serijskom silovatelju. Ko i šta nam može garantovati da on i dalje nije opasan po društvo?
Jurić: Nažalost, niko ne mode sa sigurnošću reći da ovaj čovek niti bilo koji drugi seksualni prestupnik može biti rehabilitovan. Iskustvo nam govori da je ovakve ljude gotovo nemoguće resocijalizovati te su strah i zabrinutost itekako opravdani…
Aktuelno: U vašim ranijim izjavama ste istakli da “silovatelji su osobe koje se teško – gotovo nikad ne rehabilituju”. Da li ih zakon adekvatno tretira nakon isteka zatvorske kazne?
Jurić: Iz ličnog iskustva komunicirajući i prisutnošću na nekim od suđenja gde smo mi kao Centar bili pravni zastupnici žrtava smo došli do tog zaključka. Naš zakon na žalost kao i u većini država u našem okruženju ne predviđa šta nakon odsluženja zatvorske kazne sa tim počiniocima i to je ono na čemu svi mi zajedno treba da radimo. Mnoge evropske zemlje imaju dobru praksu koju treba da sledimo. Pomenuo bih Nemačku koja prestupnike ovog tipa prati i nakon njihovog odsluženja zatvorske kazne gde u zavisnosti od slučaja nekih od njih su čak i doživotno pod prismotrom stručnih timova u policiji. Španije nam kao primer dobre prakse može pomoći obzirom da kod njih postoje specijalizovani timovi koji se isključivo bave prestupnicima koji su izvršili seksualno zlostvljanje gde su oni u obavezi da se javljaju minimum jednom nedeljno.
Aktuelno: Da li smatrate da ukoliko bi država prestupnicima poput ovih po izlasku obezbjedila određeni vid egzistencije i usluge stručnjaka – bi bilo lakše staviti ih pod kontrolu?
Jurić: Svakako da bi bilo bezbednije i po građane da se oni stave pod neku kontrolu nakon izlaska iz zatvora i odsluženja kazne. Kao što sam i prethodno napomenuo postoje neke evropske zemlje koje imaju dobru praksu koju je potrebno slediti. Neophodno je raditi sa njima i nakon napuštanja zatvorskih ćelija i eventualno sprečiti neko novo izvršenje krivičnog dela, to bi smatram smanjilo neki broj povratnika kao što bi i doprinelo samoj bezbednosti svih građana a svakako da bi i država imala svoje benefite, tu osim bezbednosti građana što je najvažnije i ključno,mislim i na ekonomski segment.
Aktuelno: Mnoge zemlje Evropske unije imaju registre silovatelja, ali se mjere kontrole razlikuju. Da li se takvi registri primjenjuju u Srbiji i regionu?
Jurić: Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima je jedno od rešenja koje se sprovodi u Republici Srbiji. Poslednjih dana je otvorena tema da li ovaj zakon treba primeniti na sve izvršioce krivičnog dela silovanja, mišljenja sam da nam to može doprineti na bezbednosti građana i da svakako taj registar neophodno da postoji, međutim naše je mišljenje da bi on svoje postojanje i svrsishodnost imao isključivo ukoliko je javno dostupan građanima… Takođe, neophodno je raditi na povećanju samih zakonskih rešenja u pogledu zatvorskih kazni koje zakon predviđa kao i na povećanju minimuma kazni zatvora za ove počinioce. Taj deo zakonskih odredbi nije u skladu sa nekim drugim krivičnim delima, npr trgovinom narkotika…
Aktuelno: Smatrate li da jedan ovakav registar treba da bude javan i da seksualni prestupnici ne treba da imaju pristup određenim mjestima?
Jurić: “Marijinim zakonom” u članu 7 su navedene same mere postupanja sa počiniocima gde su između ostalih predviđene i određene zabrane prilaska ili boravka na pojedinim mestima izvršilaca tih krivičnih dela. Mi se zalažemo da sam registar bude javan ali da je poštujući Ustav zagarantovana ljudska prava i slobode neophodno uz pomoć stručnjaka definisati tačne mere koje treba preduzeti kako bi on postao javan. Mi sada imamo mogućnost da dođemo do podatka da li je određeno lice u registru ali je neophodno da znamo njegove podatke kao što su JMBG i sl. Što, složićete se nije najbolje rešenje u svim situacijama, stoga je kao što sam i prethodno rekao, registar treba da bude javan uz saglasnost svih relevantnih strana u tom procesu.
Aktuelno: Da li imate iskustva kroz saradnju sa kolegama iz Crne Gore? Kakvo je stanje?
Jurić: S vremena na vreme, kada se u Crnoj Gori desi neki slučaj seksualnog zlostavljanja maloletnika, dobijem poziv određenih medija da podelimo naša iskustva… Imao sam veliku želju, a imam je i danas da sa našim bratskim narodom uspostavimo kontakt i da zajednički delujemo ka ovom ogromnom problemu. Bio sam čak u Podgorici i želeo sam razgovarati na tu temu sa tadašnjim premijerom Krivokapićem ali on tada nije imao vremena (takav sam odgovor dobio), tako da čekam neku drugu Vladu i organizaciju koja će želeti da zajedno menjamo društva po pitanju seksualnih predatora, zlostavljača dece i problem nestanaka dece u regionu…
Aktuelno: Šta mislite, šta mi kao društvo možemo da učinimo kada je riječ i prevenciji – a jedna od najbitnijih jeste ona koja počinje u najranijem uzrastu i kreće od vaspitanja?
Jurić: Najbitnije je da pre svega ne ćutimo na nasilje nad decom u našem okruženju… Ćutanjem i zatvaranjem očiju pred tim saznanjem mi stvaramo buduće zlostavljače dece i to je surova istina. Bili smo na sijaset suđenja ubicama i zlostavljačima dece i sve njih veže jedna stvar, svi su bili žestoko zlostavljani u ranom detinjstvu. Time što smo tada kao društvo ćutali , stvorili smo od njih ono što su oni danas, ubice i zlostavljače dece…
K.P.