Skoro 80 odsto ispitanika smatra da državni fakulteti u Crnoj Gori na višem nivou obezbjeđuju znanje za studente u odnosu na privatne, a potrebno je poboljšati kvalitet praktične nastave, posebnu pažnju posvetiti razvoju komunikacijskih i kreativnih vještina i kreirati obrazovne kurikulume u saradnji sa poslodavcima i potrebama tržišta rada. To je saopšteno na završnoj konferenciji u okviru projekta „Praktična akademija za socijalnu integraciju“, koji realizuje Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), a koji je finansijski podržalo Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta.
Projektni koordinator CEDEM-a, Matija Miljanić, rekao je da je projekat usmjeren na ranjive kategorije društva, odnosno na mlade, nezaposlene osobe, kao i lica s invaliditetom.
„Tokom projekta smo se trudili da ova ciljna grupa unaprijedi svoje kapacitete kako bi bili u mogućnosti da se bolje socijalno integrišu i da se ostvare na tržištu rada. Izradili smo kurikulum praktične akademije, koja je imala pet modula, na osnovu kojeg smo realizovali petomjesečnu praktičnu akademiju“, kazao je Miljanić.
On je predstavio i istraživanje koje je imalo za cilj da utvrdi koje su to kompetencije nedostatne u pogledu potreba kvartarnog sektora (obrazovanje, nauka, kultura, informacije, zdravstvo, socijalna zaštita i državna uprava), a kada je riječ o svršenim studentima društvenih nauka.
„Dio istraživanja se odvijalo i anketnom metodom, koji smo realizovali sa 50 zaposlenih u kvartarnom sektoru. 56,3 odsto ispitanika smatra da je školstvo na pristojnom nivou dok samo 12,5 odsto njih smatra da je na niskom nivou. Rezultati ukazuju da skoro 40 odsto ispitanika smatra da je u odnosu na Srbiju, školstvo u Crnoj Gori na istom nivou, njih oko 40 odsto smatra da je na nižem nivou dok samo okošest odsto smatraju da je na višem. Polovina, to jest 50 odsto ispitanika smatra da je školstvo u Crnoj Gori na nižem nivou od onoga u Hrvatskoj“, rekao je Miljanić.
Kazao je da ispitanici visoko ocijenjuju pristupačnost obrazovanja svima, bez obzira na kulturne, etničke i druge razlike.
„Imajući u vidu da u Crnoj Gori postoje državni i privatni fakulteti, u istraživanju smo tražili da uporede kvalitet obrazovanja između njih. Podaci ukazuju da od 50 ispitanika niti jedan nije zauzeo stav da su bolji privatni od državnih fakulteta. Čak 79,2 odsto ispitanika smatra da državni fakulteti na višem nivou obezbjeđuju znanje za studente u odnosu na privatne, a samo 20,8 odsto ispitanika smatra da je kvalitet na istom nivou“, naveo je Miljanić.
Dodao je da su svršeni studenti društvenih nauka u Crnoj Gori u najvećoj mjeri osposobljeni za digitalno doba, timski rad, međuljudske odnose, te da poštuju etiku i vrijednosti.
„Najlošije su ocijenjeni sljedeći aspekti: kapacitet za rukovođenjem, poslovni/biznis kapaciteti, strateško razmišljanje, politička kompetentnost, vizija i inovacija. Dakle, kapaciteti koji ukazuju na lične kvalitete uz kompetencije za digitalno doba su visoko ocijenjeni, dok su kompetencije koje se tiču kreativnosti u obavljanju posla nisko ocijenjeni“, rekao je Miljanić.
Podaci ukazuju da su ishodi učenja, na osnovu rezultata anketnog istraživanja, najviši i prilično ujednačeni na Fakultetu političkih nauka, Ekonomskom fakultetu, te Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore.
„Stavovi ispitanika u grupnoj diskusiji nam ukazuju na to da svršeni studenti posjeduju teorijska znanja, dok postoje naglašeni deficiti praktičnih vještina, naročito onih koji su zanatske po karakteru. Ispitanici smatraju da je najveći problem u tome što se, kada se piše studijski program, ne konsultuju potencijalni poslodavci. U grupnoj diskusiji se dodatno i naglašava postojanje hiperprodukcije visoko obrazovnih kadrova, koja je praćena nižim nivoom znanja“, rekao je Miljanić.
Neke od preporuka iz grupne diskusije, kako je naveo, su da je potrebno da se jasno, precizno i formalno vodi evidencija pripravnika, kako bi se jasno evidentirali obrazovni ishodi nakon završenog pripravničkog staža.
„Na kraju, jedna od preporuka na osnovu sveobuhvatne analize se ogleda u potrebi za boljim odabirom mentora prilikom obavljanja pripravničkog posla. Dodatno, treba raditi na poboljšanju kvaliteta praktične nastave, jer je praktična nastava slabo zastupljena, posebnu pažnju posvetiti razvoju komunikacijskih vještina, kreirati obrazovne kurikulume u direktnoj saradnji sa poslodavcima i potrebama tržišta rada. Treba u značajno većoj mjeri organizovati gostujuća predavanja, info sesije i redovne obilaske institucija koje su ključne za buduće zaposlenje studenata“, rekao je Miljanić.
Programska direktorka CRNVO, Lidija Knežević, pojasnila je da su moduli koji su organizovani u okviru praktične akadamije prilagođeni zahtjevima tržišta rada i potrebama nezaposlenih lica.
„Evidentno je da je neophodno kontinuirano jačanje ne samo ključnih kompetencija i vještina, već i neformalnog obrazovanja, koje nevladine organizacije kontinuirano pružaju u okviru svojih programa. Sam koncept projektnog menadžmenta je potreban ne samo nezaposlenima, već i zaposlenima u državnom, civilnom sektoru i na tom polju je neophodno kontinuirano sprovoditi edukacije“, rekla je Knežević.
Polaznici obuke su, kako je kazala, imali priliku da učestvuju na radionicama koje su bile veoma interaktivne.
„Sam program radionice je bio osmišljen tako da je kombinovao i teoriju i praksu. Polaznici su imali priliku da unaprijede znanja o projektnom menadžmentu, ali i da saznaju koje je to sve analize nophodno sprovesti u cilju keriranja kvalitetne projektne ideje“, objasnila je Knežević.
Smatra da nevladine organizacije treba da nastave da sprovde slične edukacije, jer one u promociji cjeloživotnog obrazovanja i obrazovanja i učenja odraslih imaju najveću ulogu.
„Problem je što većina ovih programa, koji su zaista kvalitetni, nije akreditovana. Zato postoji potreba da se gradi otvoreno partnerstvo između nevladinih organizacija i institucija koje se bave obrazovanjem odraslih. Takođe, i mediji treba da poklanjaju veću pažnju aktivnostima koje realizuju nevladine organizacije“, zaključila je Knežević.
Učesnik aktivnosti, Vlado Delić, naveo je da je osnovni cilj praktične akademije bio da podstakne razvoj digitalnih, socijalnih i jezičkih kompetencija, kao i kompetencija aktivnog građanstva i unapređenja znanja i vještina mladih i odraslih u skladu sa potrebama tržišta rada i savremenog poslovanja.
Prema Delićevim riječima, obrazovni sistem stvara omladinu koja nije u stanju da prepozna probleme svog vremena i da rasuđuje o njima.