Besa

Piše: Montenegrina

Ako Dritanov ugovor sa Srbijom dobije pečat, ostali smo bez ičeg. Mi, Crnogorci, pognute glave, ćutke, pristadosmo da nam Dritan Abazović proda kuću i okućnicu tuđinu! Šta ćemo sad? Kako ćemo djeci i njihovoj đeci objasniti da to više nije naše, da će, ako se krste u tim crkvama, izaći kao Srbi. Kako da, bez stida kažemo da je tako moralo bit’?

Znamo da nije. Znamo da se nismo dovoljno borili za ono što su nam naši preci ostavili u amanet. Po đe ko progovarao, po dje ko na ulice izlazio, a Dritan radio. Dao čovjek besu Vučiću i bez zadrške je ispunio.

On ide čak dotle u ponižavanju crnogorske stručne i čitave javnosti da prvo usvoji ugovor, uz pomoć svojih pomoćnika, veleizdajnika i da posle toga, siguran da se ništa neće promijeniti, šalje usvojeni dokument na javnu raspravu.

U svojoj neznavenosti i podmuklosti, misli da će time zadovoljiti evropske posmatrače naših zbivanja i odrzati u životu njihovu percepciju njega kao evropejca. To lažno predstavljanje ima ogromne posledice na državu Crnu Goru. Nama se ograničava suverenitet dje god crkva Srbije zabije kolac i kaže „ovo je naše”.

Džaba istini da se gura. Svi papiri, sva istorija trpa se pod laž. Već jednom smo ukinuti zarad zajedničke države “srpskog” naroda. Imali smo svoju, autokefalnu crkvu, koju izbrisaše zbog tadašnjeg “srpskog sveta”. Danas, taj povampireni svet bestijalno širi laži o svom postojanju. Kažu da su nam oni napravili državu.

Sad Vučić može još lakše, iznutra, iz naših odaja da nas briše. Njemu se ne žuri. On radi temeljno i sigurno. Zna čime može kupiti ljude i kupuje ih po Crnoj Gori, kao na stočnoj pijaci. Oni znaju šta moraju uraditi i to urade. Sad monstrum iz Beograda zadovoljno trlja ruke dok mi, Crnogorci, nijemo govorimo „samo ti dijete radi svoj posao”.

Kad prodjemo pored Ostroga, slava mu i milost, hoćemo li zatražiti oprost od Svetog Vasilija što tako lako dadosmo svo blago naše lijepe domovine tudjinu!? Hoće li sad Beogradska patrijaršija, kao novi vlasnik, dozvoliti da Crnogorci pristupe svecu kao vazda, ili ćemo morati da kucamo na vrata sa srpskim kapama i drugim obiljezjima novih vlasnika?

Mnogo je pitanja a malo odgovora. Najviše je stida i ćutanja. Zar smo toliko pali da nam Dritan drži govor da je nase posrnuće „u skladu sa Ustavom i zakonom” i da on tu ne vidi nikakav problem?

Izgleda da ga ne vidimo ni mi.