Vakcina, jedna od najvećih tekovina civilizacije, dostupna je i za borbu protiv kovida već ravno godinu. Za razliku od početka kada se vjerovalo da će nam biti dovoljne vakcina i revakcina, sada već znamo da to više nije tako.
“Zaštita koju nam pružaju vakcine i prebolovani kovid se smanjuje poslije određenog vremena i zato nam sada treba treća doza vakcina. Možda će trebati i četvrta, to niko još ne zna, jer jednostavno nemamo podatke, nije prošlo dovoljno vremena”, kazala je dr Marija Backović sa Pasterovog instituta u Parizu.
Vakcinacija je posebno važna kod starijih i ljudi koji imaju pridružene bolesti. Infekcija kovidom kod njih često ima fatalan ishod.
“Vidimo, ne samo u Holandiji već i u svijetu i u Crnoj Gori da ove ranjive grupe dobijaju teži oblik kovida i kada su vakcinisane, iako nevakcinisani i dalje u mnogo većoj mjeri čine populaciju kovid pacijenata u bolnicama”, kazala je dr Maja Bulatović Ćalasan internista alergolog-imunolog i klinički farmakolog UMC u Utrehtu.
Crna Gora po broju inficiranih ali i preminulih od kovida na sto hiljada stanovnika dugo je u samom svjetskom vrhu.
“Ta činjenica da smo oguglali na to je neoprostiva. Nije tačno da nema načina. Nije tačno da je moguće samo se predati. Ima itekako načina, neki su već do sada primijenjeni, neke bi mogli od sada da počnemo da primjenjujemo”, psiholog Radoje Cerović.
“Crnogorci imaju mnogo luksuzne pameti, ali nemaju mnogo korisne pameti. Za ove stvari su potrebne korisne pameti. Idi mudro, ne pogini ludo”, kaže epidemiolog dr Novica Vujošević.
“Kada govorimo o medicinskim i javno zdravstvenim mjerama nema toga što smo uradili od postojanja ljudskog roda pa na ovamo što je imalo ovakav uticaj kao što su imale vakcine, i to je tako”, dr Senad Begić, viši konsultant za zdravstvo UNICEF-a.
Milioni ljudi umirali su od teških zaraznih bolesti koje su upravo zahvaljujući vakcini odavno iskorijenjene.