Piše: Milutin Cerović
Zanimljivo je, da se svaka istina u Srbiji proglašava za laž, a svaka očigledna i dokazana laž je po njima naravno istina.
Kako se među velikosrpskim nacionalistima, koji su nažalost ogromna većina u Srbiji, formira stav da li je nešto istina, ili nije?
Ako se državi Srbiji i njenom reprezentu izvesnom velikosrbinu nešto dopada - to se apriori proglašava za neupitnu istinu, bez obzira što se radi možda o nekoj mitomanskoj nebulozi epskih razmera.
Ali sa druge strane, ako nekog velikosrbina neka istina mnogo pogađa i frustrira, isti je obavezno proglašava za laž u koju nikada ne treba verovati.
Srbija inače stoleće i po postoji isključivo na lažima, živi od laži i na lažima, smisao života im je laganje o svemu postojećem.
Srbija se obračunava sa svakim ko želi da te laži obelodani i da se o njima diskutuje!
Srbija nažalost doživljava metastazu mitomanije i malignog nacionalizma, i ide dotle da ne dozvoljava nikome da piše, govori, objašnjava njenu stvarnu istoriju i društveno-političku realnost.
Da bi se sve to postiglo, treba medijski, kulturološki, politički i informativno hermetički zatvoriti svaku drugu nekontrolisanu nepristrasnu informaciju.
Baš u tome se uspelo.
Upravo Srbija živi u takvim okolnostima, gde vlada jednoumlje, a stav koji odstupa od tog jednoumlja se tretira kao neprijateljska rabota.
Dešava se danas jedan neverovatan medijski paradoks, da što više buja medijskih kuća, to se više laže, obmanjuje i falsifikuje ono šta nam se prezentuje i dešava.
Kako je ovo moguće možda se neko pita?
Evo kako se to izvodi recimo u Srbiji:
Onaj koji pod kontrolom drži 99 odsto medijskog prostora, upravo on otvara nove medije, tako da su ljudi prinuđeni da ''prihvate'' da nema drugih istina, sem ovih laži koji se distribuiraju i fabrikuju na hiljadu medijskih tačaka širom Srbije.
Eto u takvom miljeu živi Srbija zaista dugo, pa je zato i moguće da najsiromašniji srpski narod na svetu, medijski zaludiš da on zapravo živi svoje "zlatno doba".
To je zaista uspelo da prođe kao brzi voz samo u Severnoj Koreji i Srbiji.
Tačno je da je u Srbiji "zlatno doba", ali samo za vlast i one koji rade za nju.
Ali to plebs ne prepoznaje, jer u Srbiji javno mnjenje ne postoji od 1878. do danas.
