Piše: Milutin L. Cerović
Crna Gora prošle sedmice je proslavila Dan nezavisnosti, pa se i ove godine nametnulo pitanje - zašto Srbija patološki mrzi taj datum? Zaista niko je to nikada nije pitao, a vidimo da je i ove godine bilo prilično gnušanja iz Beograda povodom ovog datuma, iako je tada i Srbija postala nezavisna država.
Na ovo pitanje ćemo odgovorili u desetak konstatacija.
Dakle, da vidimo koje su to sve razlozi što Srbija stalno kuka, plače i lije suze zbog svoje nametnute nezavisnosti.
Pod jedan:
Srbija je duboko žalosna što je poslednji politički muž onomad ostavio ''kada joj je bilo najteže''.
Pod dva:
Srbija ne može da oprosti brakorazvodni referendum svog političkog partnera kojeg je na silu uvukla u taj brak, a buni se što je taj nefunkcionalni brak propao i prestao da važi.
Pod tri:
Srbija je nekada bila u poligamiji sa pet republičkih muževa i dve pokorene vazalne pokrajine. Bezmalo su je svi tih 90-tih godina napustili i svi su rešili da ne žive u vezi gde ih neko tutoriše i ne da im da se ponašaju slobodno.
Pod četiri:
Srbija zaista teško podnosi svoju samoću i nezavisnost, jer je naučila da bude uvek pored nekog u vezi koga može da gnjavi i prisiljava da živi po njenim uzusima i volji.
Pod pet:
Srbija svoju nadobudnost neguje preko jednog stoleća, gde je uvek nametala svom komšiluku/partneru svoju volju, i to po pravilu silom i vređanjem onih koji joj nisu po volji.
Pod šest:
Srbija odavno pati od viška ega i ''bitnosti'' u svetskim razmerama koja inače ne postoji, ali želja za njenim uvažavanjem i bitnošću uvek je sveprisutna.
Pod sedam:
Srbija prosto obožava da tuđe narode jednostrano proglašava za njenu braću. To po pravilu radi uglavnom prema komšijama u regionu, i za ''braću'' uvek proglašava one na koje je bacala pik i hegemonoističko oko.
Pod osam:
Srbija uopšte ne podnosi kritiku na svoj račun od bilo koga na svetu, to se inače dešava kod država i naroda koji sebe smatraju kao bezgrešno začete.
Pod devet:
Srbija tradicionalno ne zna šta će sa sobom, ali zato odlično zna sve šta bi sa drugima. Srbija obožava da drži predavanje drugim narodima i kulturama, ali se strašno ljuti ako to isto neko drugi radi njoj.
Pod deset:
Srbija je ubeđena da je najpametnija, najsposobnija, najmoralnija, najpoštenija i najpravdoljubivija država na svetu.
Jedini problem sa gore pomenutim tvrdnjama je taj, što ništa od svega toga nije tačno niti je potvrđeno u stvarnosti i realnosti. Možda samo u nekoj imaginarnoj ravni ''nebeske Srbije''.
