piše: Željko Vukmirović
Za sada je sve u redu. Pravi haos bi nastao da je trenutni predsjednik Milatović stvarno mislio ozbiljno kada je pričao o tome kako Vlada urušava institucije, a Spajić ima neodgovoran odnos prema državnim interesima. Ili, još bolje, pravi nered bi nam provalio u kuću da je Milatović stvarno iskreno mislio kada je tvrdio da nas Andrija Mandić ne može odvesti u društvo evropskih zemalja, te da ova vlast opstaje na političkim ucjenama.
Zato, za sada je sve u redu. Jer, da je ispalo drugačije, bilo bi zaista teško čak i zamisliti koliko bi gužve nastalo prebrojavanjem svih počinjenih šteta nastalih urušavanjem institucija, neodgovornim rukovođenjem i sadašnjim “evropskim putem” Crne Gore.
Sa ponovnim uspostavljanjem moći u Podgorici licemjerje trenutne izvršne vlasti u državi je betonirano bar za neko vrijeme. Slika naše stvarnosti neće biti narušena, a izvršna vlast će i dalje imati prilike da relativizuje sve probleme, skreće pažnju sa suštine svog poslovanja, pokupuje socijalni mir preko državne grbače i uporno odrađuje zadate naloge iz ugodno formirane sfere sopstvene neodgovornosti.
Za sada je sve u redu i zbog mogućeg evropskog uticaja i obećavajućeg odobravanja nekoliko pristupnih poglavlja. Evropa se očigledno suočila sa neminovnim geostrateškim epilogom ukoliko bi Crna Gora zaista bila prepuštena projektovanim prosrpskim i proruskim težnjama. Jer, konačno evropsko kapiranje funkcionisanja sadašnje crnogorske vlasti moralo bi predstavljati i razotkrivanje prevare sprovedene na ovdašnjim izborima 2020. godine i ključnom ulogom srpske crkve i neskrivenim višegodišnjim ulaganjem srpskog predsjednika Vučića u finalnu negaciju crnogorske države i nacije.
Haos je odložen. Valjda dok se iznjedreni nositelji trenutne izvršne vlasti ne pojedu sami, međusobno, opsjednuti sopstvenim frustracijama, pod teretom sopstvenih laži i licemjerja.
“Za sada je sve u redu, za sada je sve u redu…” bila je i uvodna priča iz jednog francuskog filma ( La Haine, Mathieu Kassovitz, 1995. godine) o čovjeku koji pada sa 50-tog sprata solitera. U padu, dok prolazi pored spratova, čovjek govori “za sada je sve u redu” (Jusqu'ici tout va bien – nap.a). I tako sve do zaključka pripovjedača – “samo što nije važno kako padaš, važno je prizemljenje”.
Zato, za sada je sve u redu. Sa prizemljenjem je već sasvim druga stvar.
