Piše: Milutin L. Cerović
Za one neobaveštene, svetosavlje kao nedefinisani verski pojam se prvi put pominje u međuratnom periodu, tokom 1930-ih godina.
Šta je to svetosavlje?
Svetosavlje kao pojam i ideološki koncept, u svom modernom obliku, zaista se prvi put pojavljuje, kako rekosmo u međuratnom periodu 20. veka i to pod uticajem određenih teoloških i političkih struja, predvođenih kontroverznim Nikolajem Velimirovićem i Dimitrijem Ljotićem.
Ali značenje i istorijska funkcija ove ideologije daleko su kompleksniji.
Istorijska stvarnost svetosavlja izgleda ovako:
Termin "svetosavlje" nije direktno vezan za Svetog Savu i njegovu autentičnu teološku misao, već je konstruisan kao ideološka platforma u okviru Srpske pravoslavne crkve i srpskog nacionalnog pokreta u specifičnom istorijskom trenutku.
U međuratnoj Kraljevini Jugoslaviji, svetosavlje je razvijano kao način da se afirmiše prosrpski identitet i pravoslavna tradicija u vreme političke krize i pokušaja unifikacije jugoslovenskih naroda.
Dimitrije Ljotić i Nikolaj Velimirović - rodonačelnici svetosavlja
Ovaj pojam često je korišćen u propagandne svrhe i bio je deo šireg kulturnog i ideološkog narativa koji je imao za cilj da učvrsti poziciju Srpske pravoslavne crkve u društvu.
Ideološke komponente
Svetosavlje nije samo teološka misao, već i ideološki konstrukt koji je često bio uključen u nacionalističke diskurse.
Ovaj koncept je reinterpretirao lik i delo Svetog Save kroz prizmu tadašnjih političkih potreba, naglašavajući ne samo religioznu, već i etno-nacionalnu dimenziju.
Svetosavlje oduvek daje naglasak na nacionalnom identitetu i etnocentrizmu koji naravno nije bio deo srednjovekovne duhovne prakse, već je rezultat modernih političkih i društvenih tendencija.
Sveti Sava u službi nacionalnog i političkog inžinjeringa
Svetosavlje se stoga može posmatrati kao deo procesa mitologizacije prošlosti, gde se religiozni simbol koristi za legitimizaciju ideoloških i političkih ciljeva.
Danas svetosavlje živi zaista u paralenom svetu, koje nema nikakve veze sa verom, već sa praktičnim ovozemaljskim porocima i ostalim hedonističkim porivima, kao i političkim i nacionalističkim ciljevima.
Svetosavlje je takozvano hibridno radikalsko ideološko čudovište kojem je (veliko)srpska nacija sve, a svi ostali i sve ostalo su niko i ništa.
Od kada se svetosavlje povampirilo u našem društvu, Bog je brutalno isteran iz crkava i manastira, a umesto njega su zagospodarili kontroverzni popovi i razne opsukurne vladike.
Od same instalacije svetosavlja pre svega u Srbiji i Crnoj Gori, popovima više priliče vojni činovi, nego crkveni.
Baš u ovom trenutku, "svetosavlje" ima proradikalnu funkciju kao ekstremno političko i ideološko krilo poput onih u Iranu, Jemenu i Palestini.
Ispostavilo se, da pravoslavlje nije dovoljno radikalno, pa se tu svetosavlje umetnulo kao upijač onih delova društva koji preko njega legitimišu kao verska parapolicija, a po ugledu na one u Iranu.
Uglavnom, niko tačno ne zna šta mu dođe to svetoslavlje, sem da je radikalna sestra i brat pravoslavlja.
