Piše: Milutin L. Cerović
Hapšenje crnogorskih turista u Beogradu predstavlja skandal nad skandalima.
Konkretno, privođenje potpredsednika DPS-a Ivana Vukovića od strane srpske tajne policije poznate kao BIA, klasičan je primer otmice crnogorskog državljanina i političara.
Vuković je boravio u Beogradu u privatnoj poseti, ali je uhapšen u trenutku kada se to poklopilo s pobunom studenata.
Jedna stvar je ovde kristalno jasna – Ivan Vuković je uhapšen isključivo zato što je Crnogorac i političar koji se ne identifikuje kao Srbin iz Crne Gore. Uz to se usudio da kritikuje domaće crnogorske profesionalne Srbe odane Vučiću.
Drugog razloga za ovakvo postupanje nema. Ovo nije ništa drugo do politički motivisano šikaniranje crnogorskog državljanina.
Ako se u Beogradu može bez razloga vršiti pritisak iz političkih motiva, onda bi, po istom principu, crnogorske bezbednosne službe mogle da privedu stotine političkih profesionalnih Srba u Crnoj Gori koji aktivno rade na potkopavanju njene suverenosti.
Štaviše, trebalo bi pohapsiti i oko 1.000 srpskih popova, odnosno operativaca u mantijama, čija je jedina misija asimilacija crnogorske nacije – kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji.
Da ne pominjemo par stotina srpskih špijuna koji već decenijama slobodno deluju u Crnoj Gori.
Ako se zaista postavi konkretno pitanje - zašto crnogorske službe ne preduzimaju ništa po tom pitanju, dok se njihovi političari proteruju iz Srbije, doći ćemo do jednostavnog i jedinog tačnog odgovora – jer su crnogorske institucije u potpunosti pod kontrolom Beograda, a ne Crne Gore.
To je svima poznata, trivijalna činjenica, ali se o tome u Crnoj Gori ne govori. U crnogorskim zvaničnim vladajućim adresama ta tema ostaje prećutana.
Kada takva tišina koja smeta mnogima bude prekinuta od strane nekih crnogorskih zvaničnika koji neće raditi u interesu „srpskog sveta“, znaćemo da je Crna Gora počela da se budi iz podaničkog sna u koji je upala pod dejstvom beogradskih sedativa.
