Rat u Ukrajini – 1.084. dan.
Zaharova: Zelenski predlogom o razmjeni teritorija pokušava da sakrije katastrofu
Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski daje izjave o mogućoj razmjeni teritorija sa Rusijom radi rješavanja sukoba kako bi sakrio ozbiljnost katastrofe koja je zadesila Oružane snage Ukrajine na kurskom pravcu, ocijenila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova u izjavi za Izvestija.
Ranije danas, Zelenski je u intervjuu za britanski list Gardijan izjavio da, ako predsjedniku SAD Donaldu Trampu pođe za rukom da organizuje mirovne pregovore između Moskve i Kijeva, planira da predloži Rusiji razmjenu teritorija u Kurskoj oblasti za neki dio teritorije koji Rusija drži u Ukrajini.
Fico: Slovačka ima moralno pravo da zaustavi tranzit gasa u Ukrajinu
Slovački premijer Robert Fico izjavio je da ima moralno pravo da obustavi tranzit prirodnog gasa u Ukrajinu preko Slovačke nakon što je ta zemlja od početka ove godine prekinula tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije.
"Imamo moralno pravo da razmotrimo metode zaustavljanja inostranih isporuka Ukrajini od približno 7,5 miliona kubnih metara dnevno. Ove inostrane isporuke iz Evrope u Ukrajinu dodatno su pritiskale cijenu gasa, koja je već na rekordnom nivou - oko 60 eura po megavat-satu", naveo je Fico na Fejsbuku.
Dodao je da Slovačka treba da zahvali ruskoj i turskoj strani na naporima da počnu da snabdijevaju tu zemlju ruskim gasom preko Turskog toka.
Zelenski: Evropa ne može da garantuje bezbjednost Ukrajine bez SAD
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da, ukoliko američki predsjednik Donald Tramp povuče podršku Ukrajini, Evropa sama neće moći da popuni prazninu.
"Govori se da bi Evropa mogla da ponudi bezbjednosne garancije bez SAD, a ja uvijek kažem – ne. Bezbjednosne garancije bez Amerike nisu stvarne bezbjednosne garancije", rekao je Zelenski u intervjuu za Gardijan u Kijevu.
Kao primjer, naveo je sistem protivvazdušne odbrane "patriot" američke proizvodnje.
"Samo patriot može da nas brani od svih vrsta projektila. Postoje i drugi (evropski) sistemi... ali oni ne mogu da obezbijede potpunu zaštitu... Tako da čak i iz ovog malog primjera možete vidjeti da bez Amerike bezbjednosne garancije ne mogu biti potpune", rekao je Zelenski.
Naglasio je da je spreman na pregovore, ali da želi da Ukrajina to učini sa "pozicije snage" i rekao da će američkim kompanijama ponuditi unosne ugovore o rekonstrukciji i ustupke za investicije.
"Oni koji nam pomažu da spasimo Ukrajinu imaće priliku da učestvuju u njenoj obnovi zajedno sa ukrajinskim preduzećima. O svim ovim stvarima spremni smo da pričamo detaljno", istakao je Zelenski.
Britanski list podseća da će ukrajinski lider kasnije ove nedjelje otputovati na Minhensku bezbjednosnu konferenciju, gdje bi trebalo da se sastane sa potpredsjednikom SAD Džej Di Vensom i drugim članovima Trampovog tima.
Zelenski je naveo da još nije utvrđen datum susreta sa američkim predsjednikom."Nadamo se da će naši timovi odrediti datum i plan sastanaka u SAD. Čim bude dogovoreno, mi smo spremni, ja sam spreman", rekao je Zelenski.
Zelenski je naveo da je on sam, tokom sastanka u septembru prošle godine u Njujorku, predložio Trampu ideju da SAD dobiju pristup ukrajinskim rijetkim retkim metalima u zamenu za bezbjednosne i finansijske podsticaje.
Prema njegovim rečima, Ukrajina ima najveće rezerve uranijuma i titanijuma u Evropi i "nije u interesu SAD" da te rezerve završe u rukama Rusije i potencijalno budu prebačene u Sjevernu Koreju, Kinu ili Iran.
Prema njegovim rečima, ako Tramp uspe da dovede Ukrajinu i Rusiju za pregovarački sto, Kijev planira da ponudi Rusiji direktnu razmjenu teritorija, odustajući od zemlje koju drži u ruskoj oblasti Kursk od pokretanja iznenadne ofanzive tamo prije šest mjeseci.
"Zamenićemo jednu teritoriju za drugu", rekao je Zelenski, ali je dodao da ne zna koji deo okupirane teritorije će Ukrajina tražiti zauzvrat.
Komentarišući ideju francuskog predsednika Emanuela Makrona o evropskim mirovnim snagama raspoređenim u Ukrajini, Zelenski je rekao da bi takva misija funkcionisala samo ako bi bila raspoređena u velikom obimu.
"Ne mislim da su trupe UN ili bilo šta slično ikada ikome stvarno pomogle u istoriji. Danas ne možemo baš podržati ovu ideju. Mi smo za mirovni kontingent ako je to dio bezbjednosne garancije i ponovo bih podvukao da je to nemoguće bez Amerike", ocijenio je ukrajinski predsjednik.
UN: Dronovi postali najčešći uzrok civilnih žrtava u ratu u Ukrajini
Kratkodometni vazdušni dronovi bili su najčešći uzrok civilnih žrtava u Ukrajini u januaru, saopštile su Ujedinjene nacije, ukazujući na sve veću upotrebu te tehnologije tokom sukoba u Ukrajini.
Prema podacima UN misije za nadgledanje, u januaru 2025. godine ubijeno je najmanje 139 civila, dok je 738 ranjeno, prenio je Rojters.
Od tog broja, 27 odsto smrtnih slučajeva i 30 odsto povrijeđenih prouzrokovali su kratkodometni dronovi.
Od početka rata u Ukrajini, UN je potvrdio smrt gotovo 12.500 civila, uključujući 650 djece, ali napominje da su stvarne brojke vjerovatno veće, jer se podaci zasnivaju samo na slučajevima koje su timovi mogli da potvrde.
Dronovi, koji su u ranoj fazi sukoba uglavnom služili kao pomoćno sredstvo, sada su postali ključno oružje na ratištu, navedeno je.
U 2024. godini, Ukrajina i Rusija zajedno su proizvele više od milion dronova.
“Naši podaci pokazuju jasan i zabrinjavajući obrazac upotrebe kratkodometnih dronova na način koji civile izlaže ozbiljnom riziku”, izjavila je šefica UN-ove misije Danijel Bel.
Dodala je da bi kamere ugrađene u dronove trebalo da omoguće preciznije razlikovanje civila od vojnih ciljeva, ali da se broj civilnih žrtava i dalje “alarmantno povećava”.
Moskva: Ruske snage zauzele naselje Jasenove na istoku Ukrajine
Ministarstvo odbrane Rusije saopštava da su njene snage preuzele kontrolu nad naseljem Jasenove u istočnoj Ukrajini.
Ukrajinske restrikcije struje nakon ruskih napada na gasnu infrastrukturu
Ukrajina je uvela vanredne restrikcije struje nakon noćnih i jutarnjih napada Rusije na gasnu infrastrukturu, rekao je ukrajinski ministar energetike Nemac Galuščenko.
“Neprijatelj je pokrenuo napad na gasnu infrastrukturu preko noći”, saopštio je Galuščenko u objavi na društvenim mrežama. “Od jutros energetski sektor i dalje je na udaru. Kako bi se smanjile moguće posljedice po energetski sistem, uvedena su vanredna ograničenja struje”, rekao je ukrajinski zvaničnik.
Ukrajinska postrojenja za proizvodnju prirodnog gasa oštećena u oblasti Poltave, saopštila je ukrajinska državna kompanija Naftogas.
“Proizvodni pogoni grupe Naftogas u Poltavskoj oblasti su oštećeni. Na sreću, nije bilo žrtava”, navodi se u saopštenju.
Evropska unija Sijarto: Ukrajina se obavezala da neće napadati Turski tok
Kijev se, u okviru garancija koje je Mađarska dobila od Evropske komisije (EK) za energetsku bezbjednost, obavezao da neće napadati infrastrukturu Turskog toka, a sama EK se obavezala da će “vrlo brzo“ započeti pregovore o tranzitu gasa kroz Ukrajinu, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
“Predstavljen nam je spisak garancija po tri pitanja. Prvo, Ukrajina ne treba da obustavi isporuke nafte preko svoje teritorije. Drugo, neće napasti infrastrukturu Turskog toka. Treće, pregovori o obnavljanju tranzita gasa kroz Ukrajinu počeće vrlo brzo”, rekao je šef mađarskog ministarstva spoljnih poslova u intervjuu za RIA Novosti.
Istovremeno, Sijarto je napomenuo da Mađarska ne vidi napredak po pitanju tranzita gasa kroz Ukrajinu.
Sijarto je ranije izjavio da je Budimpešta dobila potrebne garancije energetske bezbjednosti od EK, bez kojih je odbila da produži sankcije Rusiji.
Prema njegovim riječima, EK je preuzela obaveze da zaštiti gasovode i naftovode preko kojih se ruske sirovine isporučuju u zemlje članice EU, a takođe je zahtijevala da Ukrajina pruži garancije za održavanje snabdevanja naftom u EU.
Ukrajina je, prema tvrdnjama Moskve, tokom januara pokušala da napadne infrastrukturu Turskog toka. Ugovor o isporuci ruskog gasa Evropi preko Ukrajine istekao je 31. decembra.
Kijev je odbacio mogućnost produženja ovog sporazuma čak i za kupovinu trećih zemalja.
Sada jedini izvor ruskog gasovodnog gasa za Evropljane ostaje Balkanski tok, koji gorivo dobija iz Turskog toka, dodaje ruska agencija.
Godišnje isporučuje oko 14-15 milijardi kubnih metara gasa Rumuniji, Grčkoj, Sjevernoj Makedoniji, Srbiji , Bosni i Hercegovini i Mađarskoj.
Tramp: Ukrajina bi jednog dana mogla da bude ruska
Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je da bi Ukrajina jednog dana mogla da bude ruska i ponovio da su Sjedinjene Države uložile u tu zemlju stotine milijardi dolara kao i da zauzvrat očekuje ukrajinske rijetke minerale.
“Možda će biti sklopljen dogovor Rusije i Ukrajine, a možda i neće. Ukrajina bi jednog dana mogla da bude i ruska, a možda i ne”, rekao je Tramp u intervjuu za američki Foks njuz.
Prema njegovim riječima, Ukrajina ima nevjerovatno vrijednu zemlju kada je riječ o rijetkim mineralima, nafti i gasu i SAD želi da novac koji jeAmerika uložila u Ukrajinu bude siguran, imajući u vidu da je Vašington, kako kaže, potrošio stotine milijardi dolara u Ukrajini.
“Želimo taj novac nazad. Ja sam Ukrajini rekao da želimo ekvivalent za taj uloženi novac i to u vidu rijetkih minerala vrijednih 500 milijardi dolara, na šta je Kijev, u suštini, i pristao”, rekao je Tramp.
Kako kaže, da nije takvog dogovora, SAD bi ispale glupe
Ukrajinske restrikcije struje nakon ruskih napada na gasnu infrastrukturu
Ukrajina je uvela vanredne restrikcije struje nakon noćnih i jutarnjih napada Rusije na gasnu infrastrukturu, rekao je ukrajinski ministar energetike Nemac Galuščenko.
“Neprijatelj je pokrenuo napad na gasnu infrastrukturu preko noći”, saopštio je Galuščenko u objavi na društvenim mrežama. “Od jutros energetski sektor i dalje je na udaru. Kako bi se smanjile moguće posljedice po energetski sistem, uvedena su vanredna ograničenja struje”, rekao je ukrajinski zvaničnik.
Ukrajinska postrojenja za proizvodnju prirodnog gasa oštećena u oblasti Poltave, saopštila je ukrajinska državna kompanija Naftogas.
“Proizvodni pogoni grupe Naftogas u Poltavskoj oblasti su oštećeni. Na sreću, nije bilo žrtava”, navodi se u saopštenju.
Rusija: Ukrajina za nedjelju dana ispalila više od 1.500 projektila na civilne ciljeve
Šest osoba je poginulo, a 68 je povrijeđeno u ukrajinskim napadima tokom protekle nedjelje u Rusiji, saopštio je ruski zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Rodion Mirošnik.
Prema njegovim riječima, ukrajinske snage tokom nedjelje su ispalile najmanje 1.560 projektila na civilne ciljeve u Rusiji, pri čemu su najteže pogođeni centar Makejevke, gradski autobusi u Gorlovki i školski autobus u regionu Zaporožja.
Istakao je, takođe, da je region Belgoroda bio pod intenzivnim napadima, dok su Brjanska i Rostovska oblast bile meta napada dronovima.
Resorno ministarstvo saopštilo je da je tokom protekle noći uništeno 40 ukrajinskih dronova iznad pet ruskih regiona.
Ruske trupe prikupljaju pojačanje i pregrupišu se u blizini Časovog Jara
Ruske trupe prikupljaju pojačanje i pregrupišu se u blizini Časovog Jara u Donjeckoj oblasti, spremajući se za juriš na taj grad, saopštio je OTU “Lugansk”.
Operativno-strateška grupa trupa “Horticija” saopštava da su najžešće borbe i dalje na Pokrovskom frontu i da ruske snage pokušavaju da zaobiđu taj grad sa zapada.
Zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je da su snabdijevanjem Ukrajine oružjem SAD postale strana u sukobu Ukrajine i Rusije.
Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja upozorio je Zapad da je za raspoređivanje takozvanog mirovnog kontingenta od oko 100.000 ljudi u Ukrajini, potreban mandat Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, a da će u suprotnom ti vojnici biti legitimna meta za Moskvu.
Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da će ove nedjelje, prije početka Minhenske bezbjednosne konferencije, predstavnici tima američkog predsjednika Donalda Trampa posjetiti Kijev.
Francuski predsjednik Emanuel Makron poručuje Trampu da bi trebalo bi da se fokusira na rješavanje rata u Ukrajini, a ne na trgovinsku konfrontaciju sa Evropom.
“Da li je Evropska unija vaš prvi problem?”, upitao je Makron, napominjući da ima dobre odnose sa šefom Bijele kuće.
Generalni direktor Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju (NEAR) Gert Jan Kopman izjavio je da Ukrajina treba da razmotri izmjene ratnih propisa.
Priznaje da je uvođenje vanrednog stanja promijenilo određene demokratske procedure, s obzirom na bezbjednosne izazove.
Nije precizirao o tome koja pitanja vezana za ratnu regulativu EK očekuje promjene.
