Piše: Milutin L. Cerović
Pola stoleća slušam priče o tom jasenovačkom stratištu i broju stradalih u Drugom svetskom ratu.
Najveći lažovi u istoriji čovečanstva su licitirali da je taj broj stradalih u NDH od 700.000 do 1.500.000.
Na kraju se ispostavilo da stvarna cifra, što je istorijski dokumentovano, iznosi između 80.000 i 120.000.
Postavlja se pitanje - zašto je Beogradu bilo važno da tu cifru naduvava do neslućenih razmera?
Zašto su toliko lagali i uvećavali stvarni broj žrtava?
To su naravno radili samo da bi količinu mržnje prema Hrvatskoj/Hrvatima udesetostručili, i u tome su uspeli.
To su radili i zbog homogenizacije svog naroda, da bi njihov gnev prema ''ustašama'' bio jači i agresivniji.
Uspeo je Beograd od 90-te do danas, da sve nove generacije i one u srednjoj dobi toliko otruje, da broj ekstemnih, osvetoljubivih nacionalista u Srbiji nikada nije bio veći nego u ovom momentu.
Dokle je sve to došlo, pokazuju činjenice da u ovom trenutku političku scenu Srbije čine gotovo sve odreda ekstremne velikosrpske političke stranake - ista je situacija u vlasti i opoziciji.
Verovati da je u to vreme neko mogao u jednom logoru da pobije milion ljudi, pa sve i da su čekali u redu da budu pobijeni je priča za malu decu.
Šta je na ovu temu još zanimljivo - srpska vlast i institucije kroz prosvetu i udžbenike stalno menjaju broj poginulih stanovnika Srbije u Drugom svetskom ratu.
U tom kontekstu se govorilo da je broj poginulih bio 1/5 ukupne populacije, pa se tvrdilo kasnije da je bilo 1/4, na kraju se tvrdi da ih je izginulo 1/3 stanovništva.
Dakle, što vreme od te pogibije više prolazi, to broj poginulih raste.
Iz nekog razloga, Beogradu je bitno da se na njihovoj strani broj poginulih uvećava stalno i to onako proizvoljno.
E sada ide druga mnogo nezgodnija priča - kada Srbija ubija tuđe stanovništvo na tuđim teritorijama tokom svih ratova od balkanskih pa sve do oba svetska rata.
E onda Beograd naravno umanjuje te cifre, ili ih uopšte ne pominje, jer želi da se predstavi kao miroljubna vojna sila sa časnim sestrama u svojim ratnim formacijama.
Mora se priznati da im je gluma ovde za Oskara, ali to ne menja istorijske fakte i činjenice koje Beograd tradicionalno ne ferma i za njih ne daje ni pet para.
Sve u svemu, žalosno je što Beograd stalno zloupotrebljava svoje žrtve u politikantske svrhe i to uvek radi u delikatnim političkim trenucima, da bi pokazao koliko oni navodno brinu za mrtve. Dok ih za žive apsolutno nije briga.
Ono što se sada dešava u Crnoj Gori najbolji je primer zloupotrebe jasenovačkih žrtava koji je neko mogao da prikaže.
