Piše: Milutin L. Cerović
Lik koji sistematski urušava Srbiju i njene građane i koji je temeljno razorio sve njene institucije, istu taktiku primenio je i u Crnoj Gori, gde su institucije postale nalik gradskom "Novom groblju" - spomenik do spomenika, mermer do mermera.
Pitanje je dana kada će taj isti čovek objaviti knjigu o tome kako je uspeo da svede crnogorsku naciju u Srbiji na statističku grešku od 0,3 odsto.
Za poređenje, pre pola veka, u socijalističkoj i samoupravnoj Jugoslaviji, broj Crnogoraca u Srbiji iznosio je oko 5 odsto. Dakle, matematički gledano, danas ih ima čak 16 puta manje nego tada.
Postavlja se pitanje da li je ikoga zabrinuo ovaj tihi, ali nemilosrdni pogrom Crnogoraca u Srbiji?
U Crnoj Gori, čini se, malo kome je stalo do ove teme. U Srbiji, pak, mnogi su zadovoljni čak i oni koji su se samoukidali kao Crnogorci, olakšani su reklo bi se što ih više "nema".
Ovaj apsurdni kulturni i identitetski armagedon desio se u zemlji gde je decenijama većina s ponosom tvrdila da vodi poreklo iz Crne Gore.
A šta danas govore ti bivši Crnogorci?
Jedni kažu da su "crnogorski Srbi".
Drugi da su "srpski Crnogorci".
Treći se nazivaju "Srbima iz Crne Gore".
Kao da je, kada je reč o Crnogorcima u Srbiji, najvažnije dokazati da niste Crnogorac kao takav, već mora postojati neki prefiks srpski.
Za one koji odbijaju da se odreknu svog identiteta, sledi dobro poznata stigmatizacija. Takvi dobijaju etikete "milogoraca", "montenegrina", pa i "sekula" u duhu Drljevića.
Ali ključno pitanje ostaje:
Zašto se Srbija i njene vlasti tako revnosno svete Crnogorcima, ljudima koji su kroz istoriju više doprineli toj državi nego što su joj ikada naudili?
Da li je to stvar ljubomore, zavisti ili nesigurnosti pred onima koji su često bili ispred svog vremena?
Poznato je da su poslednjih osam decenija kulturnu i intelektualnu scenu Srbije u velikoj meri oblikovali Crnogorci - u medijima, prosveti, umetnosti. Ne naravno zbog svog porekla, već zato što su bili sposobni, talentovani i posvećeni.
Međutim, u poslednje vreme, zavladala je ideja da je "vreme da ih neko zameni". I tako smo stigli dovde, gde kultura u Srbiji danas, umesto da napreduje, nazaduje u srednji vek, sa primesama neolita.
I za kraj, vredi se zapitati:
Da li je Crna Gora ikada učinila bilo kakvo zlo Srbiji u poslednjih sto i više godina?
Ako se ne računa to što su je Crnogorci opismenili, kultivisali, genetski oplemenili, branili i ginuli za nju u svakom ratu, onda, naravno, nisu.
Ali Srbija im se žestoko "odužila". Decenijama ih negira, okupira i asimilira, iznova i iznova.
I šta je sledeće?
Možda će neko, već na sledećem Sajmu knjiga u Beogradu, ponosno predstaviti naslov:
"Kako sam proterao i ukinuo Crnogorce iz Srbije".
Ne sumnjamo da bi to postao bestseler.
A Crnogorci? Oni će, kako su i navikli, sve to stoički podneti - radom, dostojanstvom i pregalaštvom. Nema druge.
