Piše: Milutin L. Cerović
Ključno pitanje koje ovde moramo postaviti glasi:da li je izvesni "Oskar" iz političkog establišmenta član neke nedodirljive lože?
Samo odgovor na ovo pitanje daje nam legitimitet da otvorimo dalju raspravu o njegovoj političkoj i pravnoj nedodirljivosti.
Jer, ako je odgovor potvrdan, onda dolazimo do sledeće, još važnije dileme:kako je moguće da srpski "Oskar" nikada nije završio pred Haškim tribunalom, iako su njegove izjave i delovanje bile daleko radikalnije i ekstremnije od njegovog političkog mentora i šefa?
Njegova retorika bila je zapaljivija, mržnja koju je širio – dublja, i to ne samo prema drugim nacijama, već i prema sopstvenom narodu, posebno onima koji nisu podržavali njegove velikodržavne ambicije. Uprkos tome, nikada nije odgovarao ni pred domaćim ni pred međunarodnim pravosuđem.
Koja sila stoji iza njegovog političkog imuniteta?
Kako je moguće da evropske i američke institucije, koje inače brzo reaguju na autoritarne tendencije, potpuno ignorišu njegov način vladanja?
Ne samo to, već čak i očigledne izborne manipulacije prolaze bez ozbiljnih posledica.
Odgovor se nazire sam po sebi. Svetom danas ne upravljaju klasične demokratske institucije, već dobro organizovana međunarodna političko-ekonomska mafija.
Ova struktura nije samo politička – ona je istovremeno i ekonomska, sa moćnim vezama između političkih lidera i tajkuna. Mnogi od njih koriste politički uticaj za enormno bogaćenje, što ih čini nedodirljivima za pravosuđe i institucije koje bi trebalo da ih kontrolišu.
Pomenuti "Oskar", njegov mađarski kolega i mnogi drugi, savremeni su primeri političara koji su od običnih partijskih aparatčika postali multimilioneri. Upravo zato, oni nikada neće biti predmet ozbiljne istrage – pravda je za njih selektivna i nedostižna.
Što bi rekla jedna modifikovana strofa poznate pesme:
"Ne sekiraj se, Nano, sve je blokirano i korumpirano."
