O atentatorima i špijunima

Piše: Ljubodrag Stojadinović Ovdašnje službe su uhvatile (uhitile?) hrvatskog špijuna. To je prvi podvig posle mnogo godina, pod uslovom, naravno da je špijun zatečen u krivolovu i da je vest o hapšenju tačna. Odmah se može posumnjati u rezultate kontraobaveštajne efikasnosti srpskih agenata. Špijuni već više desetina godina ne liče na sebe. Moglo bi se reći da ih u izvornom obliku i nema. Obaveštajna delatnost je bukvalno legalna, i svodi se na kreativni analitički rad jer tajni odavno više nema, ili na višegodišnje uzgajanje krtice od poverenja. Da li je hrvatski dojavljivač ipak pokušao da se ponaša i izgleda kao špijun iz klasičnih filmova, i tako maskiran u arhaičnog doušnika, padne u oči licima koja su najveća opasnost po ovu zemlju: Vulinu i Dačiću, na primer? Vulin je po ličnom javnom priznanju, pravio spiskove stranaca koji su štetni po Srbiju, priznajući da je tom ksenofobičnom poslu posvetio manje pažnje nego što je trebalo. Vlast je zasad uhvatila Severinu na graničnom prelazu i prepoznala je kao opasnost po državu. Inspektori su nedužnu pevačicu zlostavljali satima. Tek dva dana kasnije Vodeći Inkvizitor je naredio da se Severina „skine sa spiska“, iako je on ne voli, jer mu je u srcu Baja Mali Knindža. Tako se ispostavilo da Severina ipak nije špijun koga su uhvatili Vulin, Orlić i Dačić, nego da špijuna uglavnom nema. Nema logike u saopštenju, kao što u tome nema ni trijumfalizma posle podviga. Gde je špijun zatečen, da li je snimao, beležio ili samo šetao zabranjenom stazom. Koliko dugo su ga pratili, je li bio opasan i naoružan, da li je bio nameran da vrši sabotaže i diverzantske akcije, kako je uhapšen, da li je pružao otpor. Ko su mu bili jataci, kako je dobijao podatke: elektronski, manuelno ili dimnim signalima ako je svoju bazu organizovao u šumi. Da nije, daleko bilo, imao atentatorske namere pa je budnošću organa sprečen u poslednji čas? Da li je hrvatski špijun možda bio Srbin, ugledni član SNS-a, obožavalac pantokratora, predavač na Akademiji za mlade lidere, koji je iz nekog ministarstva sile slao suvišne podatke Hrvatima, dok ih je javno blatio i nazivao ustašama? To bi bilo logično, nisu Hrvati toliko neuki da za hrvatskog špijuna odrede Hrvata. U tim podacima, kako može biti otkriveno, špijun je najpogrdnijim imenima nazivao rukovodstvo partije i države i otkrivao njihove sramne dotle neotkrivene slabosti: lakomost, nastranost, samoljublje, nitkovluk, podlost i surovost, čime je naneo ogromnu štetu Srbiji i njenom predsedniku. Što je još gore, uhapšeni špijun (ili više njih) sve te tajne otkrivali su opoziciji i tajkunskim novinarima i novinama, što je odvojilo čestitu Anu Brnabić od redovnog posla i podstaklo je da pravi spotove protiv neprijateljskih novinara ubačenih u zemlju tajkunskim kanalima. Hrvatski špijuni iz naprednjačkih redova, imali su cilj da zajedno sa tajkunskim odredima i novinarima izvrše atentat na njihovog predsednika, i zauzmu vlast kako bi ponovo opljačkali Srbiju. Špijuni su javljali neistine o Srbiji, tvrdeći da se ovde kradu izbori i priprema nasilje nad onima koji su prtiv kopanja litijuma. Čak i pre nego što je izašao Anin spot o pripremi atentata, takvi špijuni su obavestili strane službe šta su sve tajkunski novinari i njihovi gosti rekli o svojoj budućoj žrtvi i to javno: da je neuračunljiv, toksičan, besprizoran, nevaspitan, da je petog oktobra one godine moglo da bude drugačije samo da je šesti osvanuo bez nekih ljudi. Marko Vidojković je rekao nešto u stilu „mrš žvalonja dućkaj ga,“ ili slično. I to u kameru! Lepo se to videlo i čulo i u Aninom spotu, ona je želela da istakne takve zlokobne erotsko-atentatorske poduhvate. Ako taj poziv na dućkanje nije podsticanje na atentat, onda nije ništa. Jedan je kazao, kažu špijuni, a pokazala je i Ana, da je nasilje u obaranju vlasti legitimni put ako drugog puta nema. Neki su okačili umrlice sa najvažnijom slikom sačuvaj bože, tvoreći atmosferu parastosa i opela. Ana je u svom delu ponosno metnula šefa na tim mračnim artijama, na kojima je on, doduše, vedar i nasmejan. Neko je na svojoj mreži, povodom najavljene idile sa Malim Bajom, koju su podstakli hrvatski špijuni i drugi ustaški elementi ubačeni u patriotske redove, metnuo svoje prostačko viđenje te romanse: „Mali Knindža i velika mindža.“ To Ana još nije stavila u svoju obogaćenu verziju spota, ali već radi na inoviranju, i tamo će Knindža i ona velika stvar da nađu svoje mesto. Takvo rimovanje je podmukla, uličarska, lascivna pretnja atentatom i uvreda za zvezde šovinističke estrade koje imaju svu ljubav Šefa, ali i za ljubav kao takvu, uz neprijatno izrugivanje Vukovom znamenitom delu Crven ban. To su špijuni preneli, ali nisu morali, sve je to Ana montirala i stavila na uvid svom delu javnosti: šta se događa unutar sekte i kako odbraniti šefa javnim pokazivanjem njegovih prljavih stvari. Na sve strane se prave spiskovi, do autora ovog teksta je stigla čaršijska informacija da ima nekoliko nivoa tih inventara ljudi, uz naznaku šta će se sa svakim od njih događati u slučajevima koji nisu predvidivi ali su mogući. Treba lagati Hrvate govoreći im istinu, u šta oni ne veruju. Ovde niko ne govori istinu i špijuni ne znaju šta je to, niti mogu da dopru do nje. Zato mogu da kažu šta žele i kome god hoće i sve će biti tačno. Čitav taj haos oko protivrečnih obaveštajnih informacija koje ne mogu da budu proverene, čini politiku države. Zato je hrvatski špijun koji je naš, ubačen u naše redove kao Srbin koji može da načini najveću štetu Hrvatima. Severina je u stvari srpska špijunka koja radi za Hrvatsku. Baja Mali Knindža je ortak sa Topalkom i imaju opasan naum za zajednički atentatorski koncert kome će biti nazočan i Počasni rudar Srbije.

Peščanik.net